Dobrodošla Baba Marta

Autor AktuelnostiVremeplovMitovi i legende

U doba kada više niko ne može sa sigurnošću da kaže kakvo nas vreme očekuje u narednih par sati, stigla nam je i neprikosnovena carica proleća Baba Marta, čija nepredvidljiva ćud nas iznova podseća na mitološku svest o snegu u doba kad mu vreme nije, a kako nas date vremenske prilike sa temperaturnim oscilacijama šokiraju iz dana u dan, čini se kao da se mit o Baba Marti odavno preselio u našu realnost.  

Dok se danas ovakve vremenske prilike pripisuju ljudskoj bahatosti koja je dovela do globalnog zagrevanja ili pak dobro osmišljenom mehanizmu koji ima mogućnost da jednim klikom donosi nepogode (HARP), istorijski koren uspostavljanja mitološke svesti o martovskom fenomenu uglavnom nalazimo u predanjima.  

Prema legendi, bog rata Mars je pored Jupitera bio najveći rimski bog. Kao otac Romula, smatralo se da je on otac celog rimskog naroda, pa je shodno tome po starom rimskom kalendaru mart mesec bio posvećen njemu i kao takav bio prvi mesec u godini koja je imala deset meseci i trajala 304 dana.

Kako taj period nije označavao stvarno trajanje jedne godine, kada je Numa Pompije nasledio presto od Romula, on je u kalendar ubacio još dva meseca: januar i februar.

Zbog toga što joj je oduzeto mesto prve dame u kalendaru, Baba Marta se strašno razgnevila, počela da menja raspoloženja u kojima se smenjuje ratni duh boga Marsa koji na Zemlju šalje hladnoću i njen stari topli osmeh koji nam donosi prolećnu radost.

Drugo predanje predstavlja veoma romantičnu interpretaciju vremenskih oscilacija u martu, po kojoj se Deda Sečko (februar) zaljubio u Baba Martu pa joj u znak ljubavi, poetično šalje bele pahuljice da sa njima okiti svoj prolećni dom.

Ako se vratimo duboko u istoriju, videćemo da je mart bio mesec kada su muškarci kretali u ratne pohode, a žene im pravile male vunene amajlije koje bi terale zle duhove. Figure su pravljene od belog kanapa koji je simbolično označavao belinu snega koji odlazi sa zimom i crvenog koji je predstavljao tople sunčeve zrake koji najavljuju proleće. Pravljene su sa osnovnim ciljem da prizovu stabilne vremenske prilike, pa su zbog toga i dobile ime po mesecu martu - martenice.

Ovaj običaj se i danas zadržao na jugu Srbije i u Bugarskoj, gde se Baba Marti svakog 1. marta odaje priznanje. Tog dana se amajlijama okiti dom, a dragim ljudima daruje martenica kojom se simbolično prijateljima želi dobro zdravlje i mudrost u donošenju odluka tokom naredne godine.     

Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja i neophodnosti sklada u prirodi, zbog toga možemo reći da koliko god smatrali da je njen bes neprijatan, on u današnje vreme nije neopravdan. Iako se njeno mitološko značenje uglavnom vezuje za staricu varljive prirode koja garantuje nevreme kada mu vreme nije, možda bi trebalo da je shvatimo samo kao zabrinutu baku koja svojim unucima na Zemlji u znak opomene zbog nedoličnog ponašanja prema prirodi šalje hladnoću ili pak pahulje svog udvarača Sečka.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Onaj ko se plaši smrti, strahuje da će biti lišen osjećanja ili da će dobiti osjećanja druge vrste. U prvom slučaju neće imati više nikakvih bolova, a u drugom, bit će na drugi način zadahnut dušom i neće prestati njegov život.

Marko Aurelije

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |