Etna, legende o predelu ispisanim lavom

03 Jun 2017
Autor Tea
1023 pregleda

Kada je Bog stvorivši svet sedmog dana seo da se odmara, bio je toliko zadivljen lepotom svog dela da ga je poljubio. Na mestu gde je spustio svoje usne nastao je dragulj današnje južne Italije Sicilija, koja je paletom svojih boja kroz istoriju mamila mnoge da je osvoje ali i da sa nje pobegnu uplašeni vatrenom lavom božije stvaralačke strasti koja je najveće ostrvo u Evropi postavila na vulkan koji nepredvidljivo vekovima bukti ili pućka nedvosmisleno stavljajući do znanja da je živ, neukrotiv i moćan.

Etna, legende o predelu ispisanim lavom

Kako je poljupcem Boga stvoreno sedmog dana kada se po Bibliji ne radi, mudro stanovništvo ovog ostrva se vekovima uz šaljivu dosetku da „nisu stvoreni za rad” pokoravalo svim osvajačima, a oni ne naišavši na otpor starosedelaca, ne samo da ga nisu rušili, već su ga iznova gradili, ili dograđivali i prilagođavali već postojeće hramove dodajući mu svoja obeležja, ne shvatajući da na mestu gde su se zauvek spojile Evropa i Afrika bukti nepredvidljiv plamen od koga će svaki, pa i najhrabriji osvajač pobeći glavom bez obzira.

Ponosni na burnu i bogatu istoriju, Sicilijanci svoje mitove i legende ljubomorno čuvaju i rado ih pripovedaju.

O nastanku Sicilije

Nekada davno, sa dva kontinenta koje je delilo more odvojilo se po parče zemlje i dugo plutalo morem sve dok se konačno nisu slučajno susreli nadomak današnje Italije. Tada se mali deo „Afrike“ podvukao ispod malog dela „Evrope“ i sjedinio tako snažno da već vekovima predstavlja neraskidivu ostrvsku celinu koju nemirni duhovi gone da nastavi da se kreće, pa ona još uvek pluta.

O nastanku Etne

Zahvaljujući raskošnoj lepoti ostrva, klime u kojoj se pored tropske vreline oseća i snažan uticaj zdravog, hladnog planinskog vazduha, samog geografskog položaja kao i plodnog tla, Sicilija je predstavljala ostrvo zbog koga su bitke vojevali gotovo svi osvajači, ali pre svega Rimljani, Arapi i Vizantijci.

Dok grčka mitologija govori o oslobođenim kiklopima, koji su u podnožju najviše i potpuno miroljubive planine Etne Zevsu stvarali munje i gromove, sve dok na mestu gde je Odisej oslepeo Kiklopovo jedino oko nije nastala šupljina iz koje je pokuljala lava, Rimljani su Etnu doživljavali kao prebivalište boga vatre Vulkana, po kome je kasnije svaka ovakva, nepredvidljiva razorna pojava u svetu dobila ime vulkan.

Sa stanovišta nauke, Etna je mlad vulkan koji je nastao eksplozijom sa morskog dna pre oko 500.000 godina, tokom erupcija koje traju desetinama hiljada godina, a koji uprkos svojoj dobroćudnoj naravi i dalje neobuzdano preti.

O imenu

Zbog strahopoštovanja koji su osećali, stari Arabljani su Etnu nazivali „Planinom nad planinama”, a antički pesnici neustrašivim gorostasom koji, kako je to Pindar zabeležio, „nalikuje stubu što podupire nebo”.

Dok jedan broj lingvista smatra da njeno ime potiče od starogrčke reči koja se prevodi kao „goreti”, drugi koren pronalaze u feničanskoj reči „athana” koja znači „peć”. Sicilijanci Etnu najčešće oslovljavaju Muncibeddhu, ili kraće Iddhu, u smislu zamenice „on” - veličanstven i neukrotiv vulkan.

O znamenitim ljudima

Čuven po kosmološkoj teoriji prema kojoj su četiri osnovna elementa stvorila svet: zemlja, vazduh, voda i vatra, Empedokle ( Ἐμπεδοκλῆς, око 490-430 p.n.e), antički filozof i građanin Agrigenta (grčke kolonije na Siciliji) zastupajući klasično grčko filozofsko stanovište da nešto ne može da nastane ni iz čega, niti nešto može da predje u ništa, verujući da ljudi žive na zemlji a bogovi u vatri, pod uticajem pitagorejaca o reinkarnaciji u trenutku zanosa skočio je u Etnu kako bi se pridružio božanskim rođacima.

Ponosni što je u Sirakuzi rođen najveći matematičar antike, Sicilijanci vekovima prepričavaju legende o Arhimedu (Αρχιμηδης 287 – 212. p.n.e), koji nam je pored drugih važnih otkrića podario broj π. Jedna od njih govori o Etni koja povremeno pućka pokušavajući da izbaci sandalu koja je slučajno čuvenom naučniku upala u krater dok je koracima merio visinu ovog planinskog diva.

Erupcije vulkana

Prva erupcija Etne dogodila se 475. godine p.n.e, a najjača i ujedno i najsmrtonosnija počela je u martu 1669. i prema nekim izvorima trajala do jula, a prema drugima do novembra iste godine. Praćena jakim zemljotresima, procenjuje se da je tom prilikom izbacila 830 miliona kubnih metara lave čiji potoci su potpuno izmenili konfiguraciju brda, razorili grad Kataniju i usmrtili između 20.000 i 100.000 ljudi. Tom prilikom u blizini grada Nikolosa formirana je i najveća vulkanska kupa Monte Roši (Crvena planina).

Etna se nalazi u gotovo neprekidnom aktivnom stanju, što znači da češće menja oblike u odnosu na bilo koji drugi vulkan. Poslednja snažna erupcija koju su vulkanolozi okarakterisali kao eksplozivnu zabeležena je u februaru 2017, a potom i martu iste godine kada su povređeni novinari BBC-ja uspeli da pobegnu niz planinu dok je po njima padalo užareno kamenje.

Etna danas

U geografskom smislu, danas Sicilija predstavlja ostrvo koje će se uskoro potuno spojiti sa Italijom, kao i mesto na čijem turbulentnom tlu i dalje neprekidno tinja najaktivniji vulkan u Evropi. Iako usled stalnih erupcija i akumulacije vulkanske materije često menja svoju nadmorsku visinu koja iznosi približno 3300 m, sa obimom koji je u donjem delu oko 160 km, Etna i dalje spada u najviši vulkan u Evropi. Ne samo da je vidljiva golim okom sa daljine i do 250 km, već i baca senku na celu istočnu polovinu ostrva.

Smeštena na istočnom delu ostrva, sa oko 400 ugašenih i 350 lateralnih kratera među kojima se ističe Bocca Nuova (Nova usta), Etna pokriva područje od 1.190 km kvadratnih. Iako zvuči neverovatno, u predelu koji je ispisan lavom, samo dvadesetak hektara predstavlja nenaseljeno područje.

Kako ovo vulkansko tlo spada u red veoma plodnog zemljišta, Sicilijanci uz vino rosso d’Etna koje prave na obroncima ovog džina, rado obnavljaju porušene kuće i imanja, nazdravljajući planini koja im omogućava uzgajanje nadaleko poznatih sorti voća, meda i pistaća, a čiju magmu koriste u građevini, umetnosti i industriji.

Uprkos stradanjima, Etna spada u dobroćudne vulkane koji iz svog ogromnog podzemnog rezervoara lagano izbacuje lavu ostavljajući dovoljno vremena lokalnom stanovništvu da se evakuiše, a pored toka užarene mase zainteresovani mogu bezbedno da šetaju i uživaju u spektakularnom prizoru.

Sve ono što prirodu čini moćnom, veličanstvenom i opasnom
može se porediti sa Etnom, ali Etna se ne može porediti ni sa čim
.

Baron Dominique Vivan Denon, Putovanje po Siciliji (1788).

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru