Komedija naše klaustrofobije

23 Dec 2015
Autor Tea
182 pregleda

Kako je naš najbolji savremeni komediograf, kreator likova čije se duhovite izjave citiraju decenijama još uvek mlađi od Pantelije Topalovića koga će svakako nadživeti, najbliži saradnici i prijatelji ga mole da više ne piše ili da njegova proročanstva izrečena u budućim delima, a koja su po pravilu inspirisana realnom situacijom u kojoj živimo, imaju optimističan kraj koji bi nam značio, ako ništa drugo ono da se bar odlaskom u pozorište ponadamo nekakvoj lepšoj i srećnijoj budućnosti.

Dušan Kovačević je odavno došao do zaključka da pisanje nije baš normalna profesija:

Komedija naše klaustrofobije

Nije normalno da čovek ceo dan izmišlja nešto. Ne može se reći da je prirodno da čovek ustane ujutro i piše nekakve dijaloge, razgovara sam sa sobom. Pisce bi, u principu, trebalo držati malo po strani, jer nikada ne znate da li je u nekom trenutku postao lik iz svog komada.

Analogno ovoj izjavi, slobodno možemo reći da je njegovo delo Klaustrofobična komedija nastalo pre tri decenije, zapravo autobiografsko. Inspirisan Šekspirovim tamnoputim Otelom, dok stvara svoje delo glavni junak ove gorke komedije razgovara sa svojim likovima, svađa se sa njima na očigled sestre koja već ozbiljno misli da je poludeo.

Čovek može da bude zaglavljen u liftu, ali to luksuzno prevozno sredstvo kojim je krenuo da baci đubre će ga naterati ne samo da se dva dana hrani sopstvenim đubretom kako bi preživeo, već i da se pravda zašto se usudio da ga koristi.

Praizvedba Klaustrofobične komedije je bila 6. novembra davne 1987. u Zvezdara teatru, a u njoj je tamnoputog Otela (Savu ožačara) maestralno igrao Bata Stojković, a Jaga (novopečenog, napucanog političara) Miša Janketić. Ostali deo glumačke ekipe tada su činili i Seka Sabljić, Danilo Lazović i Sofija Žutić.

Ova sjajna glumačka ekipa, kao ni sam Dušan Kovačević sigurno nisu ni sanjali o tome da će se skoro tri decenije od paizvedbe, ova predstava ponovo igrati na daskama Zvezdara teatra i to na sceni koja danas nosi ime po tadašnjem Savi odžačaru koji kao ozbiljna sirotinja umesto da donosi sreću, predstavlja simbol čoveka čije zanimanje danas izumire, ali koji je optimistočno dobroćudno zaljubljen u jedan svet koji ne postoji, Bati Stojkoviću.

Pisano pre tridesetak godina sa osećanjem da živimo u teskobi koja se prikriva povremenim otvaranjem prozora pod budnim okom policije, čini se da će ovo delo kao tragikomično proročanstvo naših političkih prilika, ostati aktuelno večno.

Dugi niz godina jedan od naših najznačajnih filmski reditelja, Darko Bajić pokušava da ovo delo ovekoveči na filmsko platno:

Sa Dušanom sam kovao planove da na filmsko platno postavimo Profesionalca, Klaustrofobičnu komediju i Lari Tomnsona, ali je sve palo u vodu. Nije bilo para za kulturu kao i svake godine. Filmom nismo zapisali ni vreme ni nas.

U uslovima u kojima brojni problemi ne samo da onemogućavaju, već i u mnogim segmentima dodatno opterećuju filmsku i pozorišnu delatnost, Kovačević i Bajić su uspeli da bar ponovo na daske Zvezdara teatra postave predstavu Klaustrofobična komedija, čiji bi podnaslov možda mogao da bude i Pozorište potkazuje svet!

Da se u osećaju klaustrofobije koja vlada na našim prostorima nakon toliko godina ništa nije promenilo govori predstava koja kao da posle toliko godina sažima odnos koji se može sa jedne strane doživeti kao odnos društva prema umetnosti kod nas uopšte, a publika može da se zapita koliko nam danas tabloidi odvraćaju pažnju od mesta koje po defaultu predstavlja pravu sintezu umetničke, političke i socijalne duše onih koji u njemu žive.

Težak izazov je svakako bio pred Ljubomirom Bandovićem (odžačar Sava) koji je nakon slavnog Bate Stojkovića uspeo da na svoj način genijalno publici predstavi tog malog, običnog čoveka koji se zaljubio u balerinu, Nevenu Ristić (Dezdemonu), kao i pred Markom Janketićem koji toliko godina kasnije igra ulogu Vuleta policajca u predstavi u čijoj praizvedbi je igrao njegov otac. Obojica su sinoć na predpremijeri pokazali da su potpuno svoji, beskrajno talentovani glumci koji će novom izvođenju ove predstave podariti dug život na iskreno zadovoljstvo publike.

Lik Dušana Kovačevića, pisca koji dok piše svoje novo delo počinje da ludi i priča sa svojim likovima, nakon dvadesetogodišnje pauze tumači Slavko Štimac, a u predstavi igraju i Zoran Cvijanović, Jovana Stojiljković, Igor Grabovica i Vanja Janketić.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru