Još jedna serija poštanskih markica sa velikanima srpskog glumišta

27 May 2017
Autor Tea
723 pregleda

U znak sećanja na one koji su vidno dali svoj doprinos našoj pozorišnoj i filmskoj kulturnoj baštini, Udruženje dramskih umetnika Srbije je 2003. pokrenulo inicijativu da se na poštanskim markicama nađu znameniti glumci, reditelji i upravnici pozorišta. Od tada do danas Pošta Srbije je posvetila i emitovala filatelijska izdanja 56 poštanskih markica sa likom bardova srpskog glumišta.

Još jedna serija poštanskih markica sa velikanima srpskog glumišta

Kao čuvari kulture i podsetnik na nacionalne velikane, naše poštanske markice se još uvek izrađuju na tradicionalan način, slikanjem, što im daje visok rejting u filatelističkim krugovima. Izrađena slika mora da bude upečatljiva i onda kada se svede na minijaturu, a kako im je prevashodna namena da „obilaze svet“, poštanske markice predstavljaju svojevrsnu putujuću likovnu izložbu koja promoviše kulturne i nacionalne vrednosti države koju predstavljaju.

Pokrenuta 2003. na inicijativu UDUS-a, Pošta Srbije je u prvoj štampanoj seriji „Poznati srpski glumci“, ljubitelje pozorišta i filateliste obradovala markicama sa likom: Ilije Stanojevića, Dobrice Milutinovića, Žanke Stokić, Ljubinke Bobić, Raše Plaovića, Milivoja Živanovića, Mije Aleksića i Zorana Radmilovića, velikana našeg glumišta koje pamtimo po bravuroznim ulogama koje su obeležile čitavu jednu epohu.

Na markicama druge serije „Velikani srpskog pozorišta“ svoje mesto su našli doajeni pozorišne režije: Jovan Đorđević, Milan Predić, Milan Grola, Mira Trailović, Soja Jovanović, Hugo Klajn, Mata Milošević i Bojan Stupica, koji su rediteljskom inovacijom učinili da naše pozorište bude u hodu sa savremenim svetskim načinima pozorištnog izražavanja.

Tokom proteklih godina, ova edicija je dopunjavana novim serijama i danas poput velike putujuće galerije broji 56 likovnih minijatura autorke Marine Kalezić.

Sedma serija izdata u martu 2017. obuhvatila je sledeća velika imena:

Marija Crnobori (1918-2014)

Ne mogu se pobrojati uloge heroina svetskih tragedija koje je tokom svoje karijere našoj publici donela. Od nezaboravne Geteove Ifigenije, Rasinove Fedre, Sofoklove Antigone, Šekspirove Ledi Magbet, do fascinantne Kandide Bernarda Šoa i Sofije Aleksandrovne u Čehovljevom Ujka Vanji.

Od kada je na poziv Bojana Stupice 1947. prešla iz Istre prešla u Beograd i zaigrala u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta ulogu Francke u Cankarevom Kralju Betajnove, svojim vrhunskim profesionalizmom, talentom i posvećenosti u stvaranju jednog novog teatra, postala je ne samo stub oslonac ovog teatra već i jedna od najznačajnijih glumica svoga doba.

Olivera Marković (1925 – 2011)

Glumica koja je uspela da od umetnosti stvori život, a od života umetnost.

Ljubitelji filma je u karijeri dugoj preko četiri decenije pamte po sjajnim glumačkim ostvarenjima u preko šezdeset filmova: (Balkan ekspres, Već viđeno, Braća po materi, Sabirni centar, Urnebesna tragedija) i desetina TV serija, (Bolji život, Zaboravljeni...), a pozorišna publika po brojnim ulogama koje je odigrala u svom matičnom Narodnom pozorištu (Koštana, Majka hrabrost, Leda...). Dobitnica je brojnih filmskih i pozorišnih nagrada, među kojima su dve Zlatne arene i Dobričin prsten.

Ostala je upamćena ne samo kao glumica koja je još za života postala legenda našeg glumišta, već i kao vrsna pevačica ruskih romansi i šlagera čiji jedinstven vokal je šezdesetih godina pretio da na našoj muzičkoj sceni ugrozi tada neprikosnovenu Lolu Novaković.

Vlastimir Đuza Stojiljković (1929 – 2015)

Kada se sedamdesetih godina na TV ekranima pojavio pravnik Rodoljub Petrović Rođa koji došavši sa sela nikako ne uspeva da shvati fine manire svoje tašte, predratne gradske gospođe Snežane Nikolajević, nije se mogao zamisliti dom u kome odrasli sa nestrpljenjem ne iščekuju nove epizode serije Pozorište u kući, a deca crtaće u 19.15h sa svojim omiljenim likom Patkom Dačom kome je pozajmljivao glas. Publika ga pamti i po sjajnim ulogama u serijama Srećni ljudi, Otvorena vrata i Bela lađa, a njegovo poslednje ostvarenje na velikom filmskom platnu je uloga Starog Stanoja u filmu Montevideo, vidimo se.

Tokom dugogodišnje pozorišne karijere odigrao je 130 uloga uglavnom u predstavama Beogradskog dramskog pozorišta (Plači voljena zemljo, Staklena menažerija, Večeras improvizujemo...) i Ateljea 212 (Kod lepog izgleda, Očevi i oci, Putujuće pozorište Šopalović...), za koje je dobio brojne nagrade među kojima su Zlatni ćuran i Dobričin prsten.

Bekim Fehmiu (1936 – 2010)

Probijajući gvozdenu zavesu nesvakidašnjim umetničkim šarmom, bio je jedini glumac koji je iz istočnih komunističkih država dvadeset godina rame uz rame snimao sa svetskim filmskim velikanima, ostvarivši zapazene role u filmovima i TV serijama koje se i danas gledaju, a među kojima su Homerova Odiseja (sa Irenom Papas), Avanturisti Harolda Robinsa, Dezerter (sa Džonom Hjustonom), Dozvola za ubistvo (sa Avom Gardner), Libera, ljubavi moja (sa Klaudijom Kardinale)...

Naša publika ga pamti po ulozi vaspitača Žarka u filmu Specijalno vaspitanje Gorana Markovića, maestralnog Belog Bore u Skupljačima perja i filmu Roj Miće Popovića gde je za ulogu Halil-bega nagrađen na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli.

Kao srpsko-jugoslovenski glumac albanskog porekla, poput velikih antičkih heroja koji ne pristaju na podelu i ne žele da se odluče za bilo koju stranu, dobrovoljno se 80-ih godina povukao u izgnanstvo od oba naroda čiji je proslavljeni glumac bio. Poslednji put se pojavio u javnosti 2001. kada je objavio knjigu uspomena Blistavo i strašno a potom zatvorivši se u svoj dom iz koga je veoma retko izlazio, tragično sebi okončao život.

Ružica Sokić (1934 – 2013)

Uprkos brojnim zapaženim ulogama u 40 filmova koji su joj doneli veliku popularnost (Kad budem mrtav i beo, Tamna je noć, Savamala, Tesna koža, Zona Zamfirova, Tango argentino, Žuta...) prema rečima njenih kolega ova velika diva našeg glumišta pre svega slovi za pozorišnog gladijatora. Mada je 1961. postala stalni član Ateljea 212, može se reći da gotovo ne postoji scena u Beogradu na kojoj nije ostavila svoj trag: Narodno pozorište, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Gardoš teatar, KULT teatar, Otvoreno pozorište studentski grad, Moderna garaža, Pozorište Slavija, ali se sa pozorištem u srcu rado odazivala i pozivima za scene u mnogim manjim mestima širom naše zemlje.

Pozorišna publika je pamti po ulogama: Hani (Ko se boji Virdžinije Vulf), Glorije (Tigar), Mileva (Krmeći kas), Gospava (Čudo u Šarganau), ali i kao jednu od najupečatljivijih glumica u ulozi Živke ministarke (Gospođa ministarka).

Njene glumačke bravure nagrađene su najznačajnijim fillmskim i pozorištnim priznanjima među kojima su: dve Zlatne arene, dve Sterijine nagrade, Zlatni ćuran i Dobričin prsten.

Borivoje Bora Todorović (1929 – 2014)

Na početku karijere bio je ponosan što ga najčešće predstavljaju kao mlađeg brata Mire Stupice koja mu je usadila klicu ljubavi prema pozorištu, a pred kraj kao oca omiljenog glumca mlađe generacije, Srđana Todorovića koji mu je podario unuka Dejana. Mada je često isticao da mu je od svih ostvarenja najdraža uloga Roma prevaranta u filmu Dom za vešanje, ovog barda srpskog glumišta ljubitelji filma su do kraja života na ulici oslovljavali sa Đenka, po ostvarenoj roli u filmu Maratonci trče počasni krug, dok ga pozorišna publika pamti pre svega u predstavi Razvojni put Bore Šnajdera.

Karakterističan po krajnje ozbiljnom, ali šmekerskom izrazu lica dok izgovara replike u komedijama, neke njegove rečenice poput „Vežbamo za film kume“ i „Samo tetki da odnesem lek pa ću… su odavno postale legendarne i izvesno je da će ih citirati i generacije koje tek dolaze.

Teško je pobrojati sve filmove (Balkanski špijun, Balkan ekspres, Dom za vešanje...) i pozorišne predstave u kojima je igrao (Arsenik i stare čipke, Mrešćenje šarana, Druga vrata levo...), kao i brojne nagrade koje je tokom svog glumačkog stvaralaštva dobio, a među kojima su: Sterijina nagrada, Zlatni ćuran i Zoranov brk, kao i Gran pri nagrada za ulogu u filmu Profesionalac u Kanu.

Nikola Simić (1934 - 2014)

Iako je bio glumac širokog dijapazona, uživajući u spektru njegovih neponovljivih humorističkih rola, filmski auditorijum ga je do te mere zavoleo da ga sa pravom nazivaju „kraljem komedije”. Zbog velikog interesovanja, mnoge televizijske kuće na našim prostorima su u više navrata reprizirale serijal Tesna koža u kome je ulogom legendarnog Pantića očarao starije gledaoce, dok ga deca poistovećuju sa likom jednog od najdražih junaka crtanog filma, Duška Dugouška kome je na izuzetan način pozajmljivao glas.

Kada je, kako je sam jednom prilikom izgovorio tek u ovom žanru otkrio svoju „krvnu grupu”, nastavio je u tom pravcu i u komediji ogromne popularnosti Laf u srcu, a krunisao je izuzetnom glumačkom rolom kroz lik luckasto neurotičnog inspektora u filmu Davitelj protiv Davitelja Slobodana Šiijana, što je rezultiralo nagradom na Filmskom festivalu u Madridu.

Pozorišna publika ga pamti pre svega u vodvilju Žorža Fejdoa za koju se više od četiri decenije tražila karta više u Juogoslovenskom dramskom pozorištu. Zbog svoje dugovečnosti predstava Buba u uhu je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, a kako je Nikola Simić igrao u njoj od premijere pa do kraja života dve uloge (Šandebizea i Poša), on je na neki način postao njen svojevrsni zaštitni znak.

Dragan Nikolić (1943 - 2016)

Beograđani ga poznaju kao gospodina, mangupa i šmekera sa Čubure, Bokelji kao ribara sa mornarskom majicom i lulom u malom mestu Rose na Luštici, a publika po beskrajno šarmantnim antiherojima koje je tumačio: Džimi Barka, Flojd, Prle, Popaj, Urke i mnoge druge koje je tumačio u više od osamdeset filmova koje je iza sebe ostavio (Nacionalna klasa, Ko to tamo peva, Nešto između, Balkan ekspres, Obećana zemlјa, Poslednji krug u Monci, Original falsifikata...).

Pored filmske, ostvario je i veoma uspešnu karijeru pre svega u svom matičnom pozorištu Ateljeu 212 (Generalska užina, Kosa, Derviš i smrt, Tom Pejn, Kod lepog izgleda, Dekameron…), u Zvezdara teatru, (U plamenu strasti, Malo ljubavi malo mržnje, Urnebesna tragedija…) kao i dve uspešne sezone u pariskom Theatre de la Vill gde je tumačio glavne uloge u predstavama Maksima Gorkog Na dnu i Majstor i Margarita M.A Bulgakova.

Dobitnik je svih značajnih filmskih priznanja uključujući i Nagradu za životno delo Pavle Vuisić 2000. godine.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

3 komentara

 
Dragan Anđelković, 29 May 2017

Časopis mi se dopao i nadam se da ću imati mogućnosti da ga pratim. Ne znam da li postoji arhiva i kakav je pristup istoj?

Odgovori
 
ΜΕΔΙΑΣ, 29 May 2017

Poštovani Dragane, arhiva kao arhiva ne postoji. Ako želite pogledati starije članke... izaberite iz menija kategoriju koja bi Vas zanimala i listajte sve članke u kategoriji, od novijih ka starijim. Možete i uraditi pretragu u samom vrhu stranice po nekoj klučnoj reči i biće Vam izlistani svi članci sa pomenutom frazom u naslovu ili sadržaju članka. I hvala na komentaru da Vam se časopis dopao. Mi smo samo mali online magazin sa unikatnim sadržajem, nemamo štampano izdanje. Možda jednog dana kad porastemo :)

Odgovori
 
Sopček Đura, 09 Jun 2017

Lep je osećaj i neka vrsta privilegije kada čovek živi u vremenima dok su ovi veliki umetnici radili i stvarali...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru