Prema legendi, ime Ukai ribarima je dao samuraj, gospodar rata Oda Nobunaga, koji ih je uzeo pod svoju zaštitu nakon što je ostao zadivljen njihovom veštinom. Lov na ribu aya (Plecoglossus altivelis) i danas predstavlja vid prestižnog ribolova, a majstori ove veštine su i dalje pod patronatom carske porodice. Nekoliko puta godišnje im šalju deo svog ulova.

Čuveni japanski haiku pesnik Matsuo Basho je napisao stihove u čast ove tradicije, ali i opasne veštine u kojoj kormorani često stradaju od gušenja prevelikim plenom:

„Uzbudljiv prizor, ali ubrzo dolazi tuga, kormoran tone.”

Kormorani su velike ptice, dobri plivači i ronioci. Dok love ribu, plivaju ispod plena sa ogromnim krilima priljubljenim uz telo, dok brzinu postižu zamasima nogu na kojima su prsti spojeni opnama poput peraja. U prirodi imaju svoju posebnu tehniku ribolova kada postave polukružne zasede na dva nivoa, jednu na površini, a drugu pod vodom. Pored ovog borbenog prstena, u blizini se nalazi još jedan „odred” koji udara krilima po vodi i tera ribu u zasedu. Prizor kada u ovim poduhvatima učestvuju hiljade ptica u istom trenutku ostavlja bez daha.

Ukai ribolov se odvija noću. Na svakom čamcu nalazi se nekoliko ribara koji kontrolišu kormorane u vodi pomoću dugih povodaca. Brodovi su osvetljeni fenjerima, a ribari su obučeni u tradicionalne nošnje, suknje od slame, sandale i crni kimono.

Ptice plivaju pored broda, rone i hvataju ribu koju gutaju celu. Ona ostaje netaknuta unutar grla kormorana koje se rasteže poput torbice. Omča pričvršćena oko vrata ptica sprečava ih da progutaju ribu. Nju preuzimaju ribari.

Ukai ribolov je danas jedna od turističkih atrakcija Japana. Tokom sezone koja traje od polovine maja do polovine oktobra specijalni kruzeri prate ribarske brodiće sa kojih turisti uživo gledaju drevnu veštinu ribolova sa morskim gavranovima.