Tokom 1950-tih, u selu koje postoji od XII veka kada su ga naselili Minoji sa Krita, živelo je preko 16000 stanovnika. Većina ih je tokom prošlog veka emigrirala u Ameriku i severnu Evropu, ostavljajući svoje kuće otvorene i napuštene. Posle nekog vremena, prešle su u državno vlasništvo. Građene su u pađlialore stilu, karakterističnim i jedinstvenim za ovo selo. Prizemni deo trospratnica je služio za smeštaj sena i magaraca, na srednjem spratu su se nalazile koze i živina, a porodice farmera su živele na najvišim spratovima.

Danas u selu živi svega 6000 stanovnika, a veliki broj kuća o kojima država nije imala interes da se stara je oronuo i napušten.

U selu postoji veliki broj kulturnih i istorijskih spomenika, počev od Dvorca Ventimilja iz XIV veka čiji delovi i danas pripadaju potomcima tada moćne porodice Ventimilja. Nekoliko palata, poput Palate Bonđorno i Palate Zgadari danas su pretvorene u muzeje i galerije koje čuvaju veliki broj fresaka i slika rimskih umetnika Gašpara Fumađalija i Đuzepea Salerna. U kripti Crkve sv. Nikole nalaze se tela 100 mumificiranih sveštenika iz XVIII veka.

Selo je nadaleko poznato po vrhunskom siru kačkavalju, domaćim pekarskim i poslastičarskim proizvodima, organski uzgajanim začinima, kao i po dve lokalne proslave.

Svake godine, 10. maja, slavi se Dan sv. Katalda, zaštitnika sela, a u avgustu se tradicionalno slavi Sagra della Spiga, festival letine u znak zahvalnosti za uspešnu žetvu useva i berbu voća. Tokom jesenjeg festivala celo selo je okićeno živopisnim skulpturama od hleba.

Kao i svako sicilijansko selo koje drži do sebe, i Ganđi čuva uspomenu na svoju zaštitnicu - Pepinu Salvo, kraljicu Ganđija. Početkom XX veka, Pepina je postala prvi ženski „bandit”, preuzevši vlast nad Ganđijem nakon smrti svog supruga. Volela je da se oblači kao muškarac i držala je kompletno zakonodavstvo sela u svoji rukama, rešavajući lokalne sporove. Bila je i zvanična seoska provodadžijka, koja je određivala koja će se mlada devojka iz sela udati za prigodnog člana njenog mafijaškog klana. Poslednja se predala tokom osvajanja Gnđija, kada je 1929. godine od strane fašističkog režima Cezare Mori (il Prefetto di Ferro, gvozdeni upravitelj) poslat da očisti Siciliju od mafijaških klanova.

Uprkos bogatoj istoriji i tradiciji, selu Ganđi danas preti izumiranje. Jedan od osnovnih razloga je udaljenost od mora, oko sat vremena vožnje, što je za sicilijanske pojmove previše. Iz tog razloga, lokalne vlasti su se osmelile na neobičan potez. U junu prošle godine započeta je prodaja napuštenih kuća za samo 1€. Naravno, kao i u svim ponudama koje deluju previše dobro da bi bile istinite, i ovde postoje dodatni zahtevi. Kuće se prodaju isključivo kupcima koji prilože detaljan plan restauracije i obavežu se da će ga sprovesti u roku od 3 godine. Takođe, kupac snosi sve troškove prenosa vlasništva i izdavanja zakonom propisanih dozvola.

Iako inicijalni troškovi nisu mali prijavio se veliki broj zainteresovanih, uglavnom imućnih Britanaca, Nemaca i Amerikanaca koje je privukla povoljna ponuda i egzotika Mediterana. Sada već postoji lista čekanja, jer se zahtevi pažljivo razmatraju.

„Ne želimo da ljudi kupuju kuće samo zato što imaju novac. Moramo da znamo šta će uraditi sa njima i da li će živeti ovde. Uradili smo ovo zbog svoje dece, jer volimo ovo mesto. Želimo da naša deca ostanu ovde” - rekao je gradonačelnik Ferarelo.

Pored privatnih lica, nekoliko firmi je u ponudi vlasti sela Ganđi prepoznalo dobru poslovnu šansu. Turistička kompanija iz Firence je kupila 9 kuća koje planira da preuredi u turistički kompleks sa 22 apartmana.

„Ganđi model” nije sasvim nov u polju oživljavanja naselja koja odumiru. Poznati su primeri prodaje nekretnina u bescenje u gradovima širom sveta koji su pretrpeli katastrofe poput zemljotresa ili poplava. Naravno, oni nisu bili ni blizu tako uspešni kao primamljiva ponuda sela na Siciliji, koje uz oronule kuće prodaje i svoju uzbudljivu prošlost, bogatu tradiciju i specifičan način života.

Izvori: Business Insider, Italian Notebook, The NY Times, Sicilian Experience