U četrdeseti dan posle Božića, pravoslavni vernici svetkuju crkveni i državni praznik Sretenje Gospodnje. Ovaj praznik uspomena je na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista, da bi ga posvetila Bogu.
Na današnji dan, dogodio se prvi susret čoveka i Boga pod krovom Jerusalimskog hrama. Na svoje ruke, novorođenog Mesiju, primio je pravedni Simeon Bogonosac. Ovaj događaj iz života crkve opisan je u četvorojevanđeljima gde se među svedocima pominje i Ana, kći Fanuilova, koja je prisustvovala Sretenju Gospodnjem, i potom objavila stanovnicima Jerusalima da je "konačno stigao onaj koji je odavno najavljivan i očekivan". Predanje dalje kaže da su fariseji obavestili cara Iroda o događaju u jeruslamskom hramu. Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa. Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir. Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana, kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš.
Praznik je ustanovljen još u najstarijem dobu Hrišćanstva, ali se svečano počeo proslavljati tek oko 541-542. godine, za vreme cara Justinijana. U Carigradu i okolini se beše pojavio veliki pomor, koji je za tri meseca odneo deset hiljada ljudi, a u Antiohiji se javiše jaki zemljotresi. Na Sretenje su držana velika narodno-svečana moletstvija i nevolje su prestale.
Ovaj praznik Crkva slavi 2. februara, no ako se desi da pada u Čisti Ponedeljak (tj. prve nedelje Velikog posta), njegovo se praznovanje prenosi i Sirnu, tj. Belu Nedelju.
Slava Sretenje Gospodnje, veoma je poštovana u srpskom narodu i za nju vezuju važne događaje i svoju tradiciju. Sretenje Gospodnje 1804. godine presudno je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Karađorđe Petrović podigao u Orašcu na zboru sprskih knezova i prvaka Prvi srpski ustanak. Istog dana, na Sretenje Gospodnje godine 1835. u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.
- Od Sretenja, po narodnom verovanju, dani počnu dužati, a noći kraćati, te stoga seljaci kažu: "Sretenje obretenje".
- Još se veruje da se toga dana sreću zima i leto i prekorno se pozdravljaju: "Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene" - kazuje zima letu, a leto odgovara: "Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi".
- Od ovog dana više ne može biti onakve studeni kao pre toga.
- Na Sretenje, kažu, medved izlazi iz svoje jazbine i pogleda niz sunce: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da produži spavanje još šest nedelja jer će i zima još toliko trajati; ako je ne vidi, uputi se u šumu, da traži hranu.
- Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na taj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji.
- Devojke dobro gledaju koga će prvog ujutro sresti, jer će i mladoženja biti isti takav po duši i izgledu.