Sa opštim mestima u umetnosti treba biti oprezan. To je, rekli bismo, još jedno opšte mesto. Ako se uverenja, teme i fraze koje su u narodu masovno prihvaćene iskoriste vešto i umereno, privući će publiku jer će joj se tema učiniti poznata i bliska. Ako se pretera, skliznuće se u banalnost.
Polovinom februara, srpsko-hrvatsku medijsku scenu je osvojila mini-serija Opšte mesto od (za sada) 13 epizoda, koje su dostupne na YouTubu. Priče Đorđa Brankovića (bend Ah Ahilej) do samog dna eksploatišu opšta mesta u liku Batice Srbina i njegovih monologa o utiscima sa letovanja, pomodarstvu poslovne prezauzetosti, gušenju sagovornika sa pričama o deci, iseljenju na Zapad, prijateljima, navici pretrpavanja priloga „u lepinju”, do ozbiljne političke satire i kritike inertnog društva u epizodi „U većini”.
Sve, od glasa koji iritira, scenarija koji samo deluje kao da je improvizacija, uvodne i odjavne špice koje su nesrazmerno duge, sve je deo namernog preterivanja i smelog poigravanja sa krajnjim apsurdom. Spakovati tako slojevite priče u samo nekoliko minuta je veliki izazov, a čini nam se da je ovaj mali tim u tome itekako uspeo.