U procesu stvaranja i delovanja ljudskog organizma učestvuje više miliona ćelija koje, svaka na svoj način vrše različite uloge u funkcionisanju određenog dela tela. Za razliku od njih, matične ćelije su izvor svih ćelija i kao takve imaju sposobnost regeneracije bilo kog oštećenog tkiva tokom bolesti, povrede ili procesa starenja, što ih čini jedinstvenim. Savremena medicina je otkrila da one predstavljaju „zlatnu rezervu“ za lečenje i izlečenje velikog broja kako naslednih, tako i stečenih bolesti među kojima su i cerebralna paraliza, multipla skleroza, dijabetes tipa 1 i neke vrste karcinoma.

Napretkom medicine matične ćelije (engl. stem cells) sve više postaju uvek dostupan, dragocen lek čija je funkcija da gradi i obnavlja organizam. U zavisnosti od perioda razvoja, razlikujemo: 1. embrionalne – čija primena pokreće ozbiljna etička pitanja, pa je terapija ovim ćelijama u većini zemalja zabranjena i 2. odrasle – koje mogu biti adultne i neonatalne.

Adultne matične ćelije se starenjem specijalizuju za određeno tkivo, što znači da mogu da regenerišu samo onaj organ u kojem se nalaze, dok neonatalne, (uzete iz pupčane vrpce) imaju sposobnost da daju 200 različitih tipova ćelija.

Zašto je važno sačuvati bebine matične ćelije?

Mnogobrojna istraživanja ukazuju da uzeta krv iz pupčanika predstavlja najmoćniji lekoviti izvor kojim se klinički uspešno leči više od 85% bolesti koje u budućem životu prete tek rođenom detetu. Uzete na rođenju kada beba još nije vakcinisana, niti preležala bilo koju infektivnu bolest, one čine neprocenjivu dragocenost koju moderna medicina sve više unapređuje.

Kome mogu da pomognu?

Uzete iz pupčane vrpce, ove ćelije su 100% podudarne sa novorođenčetom, ali postoji velika verovatnoća da se njima mogu lečiti i najbliži srodnici (brat, sestra, mama i tata) kao i druge osobe koje su HLA kompatibilne.

Kako se uzimaju i gde se nalaze?

Veliki broj ovih ćelija se nalazi u krvi pupčane vrpce, koja kod nas nakon presecanja pupčane vrpce u ogromnom procentu završi kao medicinski otpad. Iako procedura njihovog uzimanja traje samo par minuta, bezbolna je i ni na koji način ne može da šteti majci i bebi, kod nas se tek 3% roditelja odluči na ovaj korak i to uglavnom lekari i oni koji se bave informacionom tehnologijom.

Kako se čuva i ko ima pravo raspolaganja?

Krv se čuva u tečnom azotu, na minus 196 stepeni Celzijusa u posebnim deponiama. Do punoletstva, kada će deca sama odlučivati o daljem čuvanju, pravo raspolaganja imaju roditelji koji u tom periodu mogu da ih upotrebe isključivo za lečenje.

Uprkos dosadašnjim velikim dostignućima, stručnjaci ističu da je lečenje matičnim ćelijama zapravo još u povoju i da će medicina tek imati šta da kaže u ovoj oblasti, a dete kao vlasnik sopstvenog depoa dragocenih zaliha će moći u slučaju potrebe da dobije kompatibilne, nepromenjeno mlade i potentne ćelije koje mu u mnogim slučajevima već sada mogu spasiti život.