Vodeni akvadukti su strukture koje i funkcijom i izgledom podsećaju na mostove, ali umesto automobila preko njih plove manji brodovi i čamci. Sve do XVII veka, kada su se pojavili moderni plovni sistemi, akvadukti su korišćeni isključivo za snabdevanje gradova vodom. Nemački Magdeburg predstavlja najefikasniji i najsavremeniji most ovog tipa. Njegova izgradnja počela je još 1930, ali je zbog Drugog svetskog rata i kasnije podele Nemačke rad na njemu suspendovan do 1997. godine. Akvadukt je konačno završen i otvoren za saobraćaj 2003. godine.

Kanali koje Magdeburg povezuje pre njega su se sretali na drugoj strani Elbe gde je nadmorska visina znatno manja od one na kojoj su Elbe-Havel i Mittelland. To je komplikovalo plovidbu i primoravalo plovila da koriste obilazni put dug 12 km. Uz to, često nizak vodostaj Elbe je pravio dodatni problem, kad prepunjene barže nisu mogle da prođu kroz reku na putu od Mittellanda do Elbe-Havela, zbog čega je posada bila primorana da istovara teret i rasterećuje barže.

Most je dug 918 i dubok 4,25 metara, a koštao je 500 miliona €. Posebna zanimljivost vezana za njega je da je očigledan dokaz Arhimedovog zakona koji kaže: "Gubitak težine tela koje se nalazi u tecnosti je jednak težini istisnute tecnosti". Sledeći to pravilo, projekat mosta je pravljen tako da može da izdrži samo težinu vode na njemu, bez obzira na težinu broda koji po njemu plovi.