Sagrađen je između 1896 i 1900, u čast francusko-ruskog saveza iz 1892. godine koji je prekinuo diplomatsku izolaciju Feancuske i Rusije i osnažio njihove odnose. Most, dug 107 a širok 40 metara, nazvan je po ruskom caru Aleksandru III čiji je sin Nikolaj II položio kamen temeljac u oktobru 1896. Inženjeri Résal i Alby su ga sagradili za samo dve godine, a zvanično je otvoren kao deo ceremonije Univerzalne izložbe 1900. godine. Čini ga samo jedan bogato zakrivljeni luk preko Sene, koji je spušen duboko u korito reke da ne bi zaklanjao pogled na Jelisejska polja.

Temelji su dekorisani sa dve bakarne skulpturne kompozicije, Nimfa Sena i Nimfa Neva, koje simbolično predstavljaju snagu Francuske i Rusije, dok je ograda mosta u donjem delu stubova bogato okićena skulpturama morskih duhova, riba i školjki. Na vrhovima stubova se nalaze četiri monumentalna svećnjaka ukrašena skulpturama Kupidona i morskih čudovišta. Kompletna struktura mosta je pokrivena skulptorskim radovima koji odaju počast nauci, umetnosti, ekonomiji i industriji i predstavlja spoj ruskog raskalašnog i kitnjastog umetničkog izraza i francuske elegancije.

Savremenici mosta su u vreme kada je otvoren kritikovali njegov izgled i činjenicu da je u izradi dekorativnih elemenata učestvovao veliki broj umetnika, govoreći da je sastavljen od „koliko skulptura, toliko umetnika“. Danas je most na listi svetskih istorijskih spomenika i ističe se kao primer umetničkog i arhitektonskog remek-dela gde uticaj brojnih umetnika koji su na njemu radili nije narušio osnovnu ideju i eleganciju građevine.