Konstrukcija ovog mosta je bila veliki izazov graditeljima jer je očuvanje prirode bilo impetariv koji je pred njih postavljen. Uobičajeni način izgradnje koji je podrazumevao usecanje grebena planine i asfaltiranje ovde nije dolazio u obzir. Uz podršku nekoliko masivnih stubova, ovaj vijadukt skoro lebdi u vazduhu, ne nanoseći štetu prirodi. Svi delovi mosta, uključujući i ogromne stubove saliveni su u hangarima, a potom dopremljeni na planinu i pažljivo postavljani pomoću kranova smeštenih na ivicama već sagrađene konstrukcije. Jedina oštećenja su napravljena na mestima gde su pričvršćeni stubovi vijadukta, ali se i tim radovima pristupalo sa mnogo obzira, pa je okolina stubova prekrivana da na nju ne bi dospeli beton, epoksid i fug masa. Jedino drveće koje je stradalo je ono koje je bilo na mestima gde su postavljeni stubovi.

Vijadukt Linn Cove je drugi most u istoriji koji je građen od kraja raspona, konzole, koja je pričvrščena samo na jednom kraju. Da bi se zaštitio osetljiv teren, konstrukcija je izgrađena od vrha naniže. Nikakva mašinerija nije smela da se koristi izvan kruga prečnika 15m oko stubova. Specijalno konstruisani grejači oko stubova su omogućili da se većina poslova obavi tokom zime, kad je vegetacija uspavana.

Beton koji je upotrebljen za završne slojeve prethodno je obojen pigmentima gvožđe oksida, koji su posebno odabrani da bi se vijadukt vizuelno uklopio sa stenama i liticama koje ga okružuju, starim milijardu godina. Graditelji mosta su dobili brojne nagrade za dizajn ove građevine, a pogled koji se sa mosta pruža na netaknutu prirodu je neprocenjivo uživanje za sve koji preko njega prelaze.

izvor: AveryCountry