Šta ovoj maloj, neuglednoj biljci daje takvu moć? Imela raste kao poluparazit na granama drveća, ne pušta korenje u zemlju, ne brine o staništu. Hrani se tako što vodu crpi iz stabla domaćina, a razmnožava se kad ptica drozd ulepi svoj kljun u njene beličaste ili crvene bobice, pa pokuša da ih se oslobodi čisteći kljun o granu drveta. Tako se rodi nova imela. Rekli bismo da je njen način života sasvim dovoljan razlog da postane simbol epidemije beznačajnih poljubaca tokom praznične euforije i strašno bismo pogrešili!

U davna vremena, keltski sveštenici su verovali da imela ima magične moći, veoma su je poštovali, a sa drveća su je skidali isključivo zlatnim srpom. Uverenje da imela nosi duh i srce drveta na kojem raste potiče od veoma jednostavnog zapažanja. Tokom zime, drveće bi žutelo i lišće opadalo, a imela u njihovim krošnjama bi ostajala zelena i bogato okićena belim ili jarko crvenim bobicama.

Imelu nalazimo i u grčkim legendama. Eneja, jedan od junaka u Trojanskom ratu je mitskom zlatnom granom otvorio vrata podzemnog sveta bežeći od najezde Grka. Veruje se da je zlatna grana bila upravo grana imele, kojoj su i stari Grci pripisivali magijske moći. Verovalo se da štiti konje da ne zalutaju, plaši zle duhove, čuva od ranjavanja u bitkama i navodi zle ljude da govore istinu. Dvostruka svojstva imele su danas poznata i u botanici istražena. Lišće ima brojna lekovita svojstva, a bobice su za ljude otrovne.

Jedna verzija nordijske legende o najlepšem i u narodu najomiljenijem bogu Balderu govori o nastanku današnjeg izgleda imele. Balder, sin bognje lepote i ljubavi Frige i velikog boga Odina, smrtno je pogođen strelom napravljenom od grane ove biljke. Duboko žaleći za njim, očajna majka je nad telom probodenim strelom isplakala more suza koje su padale u obliku bisernih kuglica i zauvek se zadržale na grani imele. Balder je oživeo, a zahvalna boginja Friga je svima koji se ikad nađu ispod imele obećala poljubac koji će doneti veliku ljubav.

Druga verzija iste legende kaže da je imela oduvek izgledala kao danas, što je i omogućilo da se pomoću strele napravljene od njene grane usmrti mladi bog Balder. Po njegovom rođenju, boginja Friga je zahtevala da joj se voda, vatra, metal, drveće, kamenje, zemlja, zveri, ptice, otrov i bolest zavetuju da neće naškoditi njenom sinu. Zbog te zakletve, Balder je smatran besmrtnim. Zli Bog Loki se dosetio da upotrebi strelu od imele, koja nije bila drvo, nego sasvim poseban oblik života na stablu. Uspeo da bi da zauvek upokoji Baldera, da prelepa Friga nije poljupcima izmolila bogove da joj vrate sina.

Od tada, legenda kaže, poljubac ispod imele rađa večnu ljubav!

Danas je ljubljenje pod imelom romantičan ili šaljiv običaj tokom božićne sezone u zapadnom svetu i saveznik u malom triku da se nečija simpatija navede na prvi korak naklonosti. Prava grančica imele, ili ukras u obliku imele, predstavlja nezaobilazan deo prazničnog dekora i svakog romantičnog scenarija tokom božićnih i novogodišnjih praznika.

Novogodišnje praznike uvek obeleži magija imele. Pravi hit na društvenim mrežama bio je snimak simpatičnog Blejka Grigsbija, 21-godišnjeg studenta iz Čikaga. Blejk je napravio instalaciju i sa njom prošetao gradom, tako da je grančica imele uvek bila između njega i osobe prema kojoj se okrene. Rezultati ove avanture su urnebesno smešni, a Blejk je izmamio ogroman broj poljubaca, nekoliko čak i od svojih muških sugrađana. I oni koji nisu upecali na njegovu šalu, od srca su se nasmejali i dugo će je prepričavati kao zanimljivu prazničnu anegdotu.

Imela, čini se, zaista ima magičnu moć da širi ljubav, dobro raspoloženje i duh praznika. Kačimo vam jednu grančicu ovde, a vi je slobodno pokažite nekom ko vam je drag i objasnite mu zašto sad apsolutno mora da vas poljubi!