Hleb naš nasušni

16 Oct 2018
Autor Tea
287 pregleda

Mada ga sve dijete i priručnici zdrave ishrane strogo zabranjuju, hleb i dalje predstavlja osnovnu životnu namirnicu kako kod nas, tako i u celom svetu. Da li zbog toga što predstavlja simbol sjedinjenosti koji u sebi sadrži nebrojeni broj zrna žita koja se kao „hleb naš nasušni” potom rado podeli sa drugima, ili je razlog u tome što predstavlja izuzetno ukusnu a veoma jeftinu namirnicu, tek on u našoj tradiciji i ishrani vekovima zauzima posebno mesto.

Danas se obeležava svetski dan hleba.

Hleb naš nasušni

Iako se teksture, oblici, simbolika i načini pripreme razlikuju, namirnica koja nastaje prostim pečenjem brašna pomešanog sa vodom i danas predstavlja nešto bez čega se ne mogu zamisliti mnoge trpeze širom sveta.

Koliko je veliki značaj hleba u srpskoj tradiciji možemo sagledati ne samo kroz Bibliju, koja u svojoj molitvi Oče naš ističe značaj hleba našeg nasušnog, već se može reći da on zauzima i centralno mesto u mnogim našim svetim i sakralnim obredima koji se bez njega ne mogu zamisliti:

Česnica

Mesi se od belog brašna na Božićno jutro, pre svitanja. Razvlači se u testo na tanke listove neparnog broja. Posebnu radost ukućana predstavlja lomljenje česnice u koju se nekada stavljao dukat, a danas metalni novčić, jer se veruje da onaj u čijem parčetu hleba se zadesi kovanica će te godine biti uspešan i berićetan.

Slavski kolač

Ovaj hleb se pravi dan pre krsne slave, a karakteriše ga ukrašavanje raznim oblicima koji simbolišu blagostanje porodice, kao što su: krst, ptica, knjiga...

Postupaonica

Kada napravi svoj prvi korak, majka svom detetu pravi hleb koji ukrašava figurama testa koji predstavljaju sve ono što bi mu ona u životu poželela. Običaj nalaže da se tako napavljen hleb postavi na neki niski stočić, a ono što od ukrasa dete prvo uzme u ruku će predskazati njegovu budućnost.

U želji za očuvanjem naše baštine, kao rezultat sakupljačko-istraživačkog rada slikara Jeremije je u Pećincima 1995. počeo sa radom Srpski muzej hleba čiji je osnovni cilj ne samo da pokaže put zrna pšenice od zemlje preko hleba do neba, već i da sakuplja, čuva i prezentuje predmete koji su se nekada koristili u procesu proizvodnje hleba.

Postavku u kojoj se eksponati mogu i prezentovati posetiocima, između ostalog čine: zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta za pripremanje i služenje hrane i zbirka od 96 različitih obrednih hlebova.

Koliko daleko datira hleb u našoj kulturi, govore ostaci pronađeni u Vinči koji ukazuju na to da su ljudi još u neolitu imali kuće sa pećima za pečenje hleba. Pronađeni žrvnjevi su zbunili arheologe sve dok konačno nisu shvatili da su drevni Vinčanci još tada svakodnevno mleli žito, zbog toga što nisu imali uslova da čuvaju kvarljivo brašno.

Iako se namirnica koju danas svakodnevno konzumiramo javlja u nekim oblicima još u doba stvaranja prvih ljudskih zajednica, prema nekim istraživanjima hleb koji danas poznajemo nastao je u Egiptu.

Legenda govori o roditeljima kojima je tokom spravljanja hleba stigla vest da im se sin davi u Nilu. Ostavivši smesu koju su od brašna pripremali, roditelji su pojurili ka reci i uspeli da ga spasu. Premoreni i mokri otišli su kod sveštenika sa molbom da iz deteta istera zle duhove, a kada su se nakon neprospavane noći konačno vratili kući, bili su veoma zbunjeni ugledavši smesu od brašna i vode koja je toliko narasla da je prelila posudu. Iako je na oko delovala kao da se pokvarila, veoma gladni odlučili su da je ipak ispeku, a kada su tako napravljen hleb probali oduševljeno su shvatili da je on postao vazdušast, mekan i daleko ukusniji od onog koga su do tada pravili.

Istorijski gledano može se reći da je hleb imao i značajan društveni uticaj koji je u narodu odavno prevazišao njegovu prevashodnu upotrebu u ishrani. Najefikasniji način vladanja ljudima i carstvima hlebom i zabavom potiče još iz doba starog Rima, a potom je ovoj krilatici istorija napisala dodatak: Hleba i igara i rata.

Svetska, a i naša svakodnevica se može i danas poistovetiti za izrazom koji potiče iz satirične pesme Juvenula nastale početka drugog veka, u kojoj pesnik konstatuje apatiju građana Rima koji su zahvaljujući podeli besplatnog hleba plebsu i stvaranjem sve većeg interesovanja kod građana prema gladijatorskim igrama i sličnim spektaklima državnih organa, izgubili svaki interes za politiku.

Naviknut na siromaštvo, nemaštinu i rijaliti programe uz koje svakodnevno otupljuje sva svoja čula, u svojevrsnoj apatičnosti naš narod je uspeo bar da sačuva jedinstvenu prominentnost hleba stvorenu u poslovicama:

  • Dobar kao hleb
  • Toliko je dobar, da možeš na hleb da ga mažeš!
  • Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
  • Nema ‘leba bez motike!
  • Otišao da zaradi parče hleba, ili trbuhom za kruhom
  • Preko hleba pogače...

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru