Jedan od najvećih engleskih pisaca svih vremena, autor kultnih romana Životnjska farma i 1984-ta, ostavio je zanimljivo svedočenje o neobičnoj vezanosti svojih sunarodnika za naviku ispijanja čaja.
Svako ko je upoznao bar jednog Engleza zna - za njih je čaj mnogo više od toplog napitka, a njegova priprema mnogo više od proste kulinarske veštine.
Listajući svetske kuvare, Orvel je shvatio da ni u jednom ne postoji uputstvo za pripremu čaja. Upoznati sa značajem ovog pića u kulturama naroda Engleske, Irske, a u Orvelovo vreme i Australije i Novog Zelanda, znaju da recept za pripremu čaja ne izostaje iz kuvara zbog svoje jednostavne pripreme. Zapravo, u pitanju je nešto potpuno suprotno. Iako zvuči bizarno, diskusije o najboljoj tehnici spravljanja čaja u krugovima stručnjaka i konzumenata se ponekad užare do fizičkog nasilja.
Orvel je odlučio da za pokoljenja ostavi svoju verziju najbolje pripreme čaja, sažetu u 11 pravila. Svako od njih, tvrdio je u eseju Fina šolja čaja (A Nice Cup of Tea, 1946), je zlata vredno.
- Prvo, treba koristiti indijski ili cejlonski čaj. Kineski ima prednosti koje niko danas ne osporava - jeftin je i može da se pije bez mleka - ali nije naročito stimulativan. Posle ispijanja kineskog čaja čovek se ne oseća mudriji, hrabriji, niti ima više optimizma. Svako ko je koristio tu utešnu frazu „fina šolja čaja” bez sumnje je mislio na indijski čaj.
- Drugo, čaj treba praviti u malim količinama - što znači u čajniku. Čaj iz velikih posuda je bezukusan, dok vojnički čaj skuvan u kazanu ima ukus masti i kamenca. Čajnik bi trebalo da bude od porcelana ili keramike. Ukus čaja pripremljenog u metalnim čajnicima je loš, a u emajliranim još gori! Zanimljivo je da uopšte nema loš ukus ako se priprema u čajnicima od kalaja, ali oni su danas retkost.
- Treće, čajnik treba prethodno zagrejati. Čajnik se greje tako što se stavi na ringlu, nije ga dovoljno samo proprati vrelom vodom.
- Četvrto, čaj treba da bude jak. Za čajnik od kvarta (1,1 litar) vam treba 6 do vrha punih kašičica čaja. U vremenima kada se štedi to nije uvek lako ispoštovati, ali ja cenim da je jedna jaka šolja čaja bolja od dvadeset šolja slabog. Za sve istinske ljubitelje čaja važi ne samo da vole jak čaj, već da sa godinama koje odmiču vole sve jači.
- Peto, čaj treba stavljati direktno u čajnik. Ne treba koristiti cediljke, muslinske vrećice i ostale sprave koje zarobe dobar čaj. U nekim državama prodaju čajnike u koje je ugrađena cediljka da bi zadržala lišće koje vam može naškoditi. Zapravo, čovek može da proguta značajne količine listova čaja, a da ne oseti nikakve tegobe, ali ako čaj nije slobodan u čajniku, nikada ga nećete pripremiti kako treba.
- Šesto, čajnik treba odneti do ključale vode, a ne obrnuto. Važno je da voda ključa u trenutku sjedinjavanja sa listovima čaja, zato je u čajnik sipajte dok vri u posudi u kojoj se kuva. Neki smatraju da se dobar čaj spravlja samo od vode koja je tek proključala, ali ja nisam primetio razliku.
- Sedmo, nakon spravljanja čaja treba ga promešati, ili još bolje, prodrmati čajnik, a nakon toga sačekati da se listovi slegnu.
- Osmo, čaj treba piti iz dobre šolje, tzv. šolje za doručak. To je duboka, cilindrična šolja, a ne ravna i plitka. U šolju za doručak staje više čaja, i sporije se hladi.
- Deveto, uklonite kajmak sa mleka pre nego što ga naspete u čaj. Punomasno mleko oslabi ukus čaja.
- Deseto, u šolju se prvo sipa čaj. Ovo je jedna od najkontroverznijih stavki; zaista, u svakoj porodici u Britaniji verovatno postoje dve tehnike koje se sukobe u ovom pitanju. Zagovornici tehnike „prvo mleko” iznose prilično jake argumente, ali ja kao zastupnik druge tehnike imam neoboriv argument. Ako u čaj sipate mleko, i istovremno mešate, možete tačno dozirati potrebnu količinu mleka. Ako prvo sipate mleko, velika je verovatnoća da ćete preterati.
- Na kraju, osim ako čaj pijete u ruskom stilu, uvek ga treba piti bez šećera. Znam da sam u manjini kada ovo kažem. Ali zaista, kako sebe možete nazvati ljubiteljem čaja ako u njega stavljate šećer? Bilo bi jednako opravdano da u njega stavite biber ili so. Čaj treba da ima opor ukus, baš kao što i pivo treba da ima opor ukus. Ukoliko ga zasladite, više ne osećate ukus čaja, već ukus šećera; sličan ukus ćete postići i ukoliko šećer rastopite u običnoj vreloj vodi.
Ukoliko vam Orvelova uputstva za pripremu čaja deluju kao preterano komplikovanje jednostavne radnje, setite se da u državama gde je čaj dominantan topli napitak bonton njegove pripreme i konzumiranja toliko razvijen da se ugled porodice procenjuje po izgledu i kvalitetu čajnika, da se iskorišćenim listićima čaja hrane zečevi, previjaju opekotine i čiste tepisi, a iz rasporeda listića čaja u šoljici čita sudbina i predviđa dolazak gostiju.
izvor: George Orwell - A Nice Cup of Tea (Evening Standard, 12. januar 1946)