Dobra knjiga se preopozna po svojoj univerzalnosti, jer ostavlja snažan utisak na ljude svih godina, stepena obrazovanja i porekla. U vremenu kada gubimo kriterijume jer nam društvo nameće neke nove „bestselere“, često sumnjivog kvaliteta, podsećamo se nekih proverenih klasika svetske književnosti.

„Ubiti pticu rugalicu“ - Harper Li

Knjiga je objavljena 1960. godine i odmah je postala svetski bestseler. Autorka je za ovo delo, koje se danas smatra klasikom savremene američke literature, dobila Pulicerovu nagradu. Priča i likovi su bazirani na stvarnim događajima u njenoj porodici i susedstvu, a iako se radnja dotiče izuzetno osetljivih i bolnih tema poput silovanja i rasne nejednakosti, roman odiše toplinom i posebnom vrstom humora. Lik iz romana, Atikus Finč, iako fikcioni karakter, postao je simbol herojstva i borbe za rasnu jednakost.

„Proces“ - Kafka

Najčuveniji Kafkin roman je ilustracija jedne od najgorih noćnih mora kada se, zbunjen i poražen, čovek lišen slobode bori sa nepravdom i birokratijom. Sama priča danas, u svetlu savremenih geopolitičkih kretanja, ima više značenje. I pojedinci i države sve češće imaju subjektivni osećaj da su procesuirani od strane nevidljivog i nedostupnog autoriteta, a da svoje krivice ne mogu da se oslobode, jer je ono što im se pripisuje potpuno nedefinisano.

„Lovac u žitu“ - Selindžer

Selindžerov roman iz 1951. godine, iako pisan za odrasle, danas je „biblija“ svih tinejdžera sveta. Protagonista romana, Holden Caulfild, postao je ikona mladalačkog antagonizma. Priča se bavi kompleksnim pitanjima identiteta, veza, pripadanja i otuđenja. Ovo Selindžerevo delo svrstano je u 100 najboljih romana na engleskom jeziku u poslednjem veku.

„Ana Karenjina“ - Lav Tolstoj

Gorak i potresan roman o strasti, ljubavi i posledicama neverstva i izdaje govori o ljubavi Ane i Vronskog, udate žene iz visokog društva i ruskog oficira. Radnja romana, sneštena u XIX vek, pored tragične priče o Aninom buntu protiv života bez ljubavi, predstavlja i dokumentarno svedočenje o gradskom i seoskom životu u Rusiji tog doba i sociološku analizu porodice u patrijarhalnom društvu. Ovaj klasik ruske književnosti predstavlja jedno od najvrednih pisanih dela na svetu.

„1984“ - Orvel

Priča o čoveku koji živi u društvu u kome vlast kontorliše sve, a ljudi se kažnjavaju za slobodu mišljenja i odlučivanja. Tiranija živi u liku Velikog Brata, partijskog lidera koji u društvu uživa snažan kult ličnosti, ali niko nije siguran da on zaista postoji. Protagonista romana, Vilijam Smit, član je Partije i radi za Ministarstvo istine. Njegov posao je da prepisuje stare novine i ispravlja ih tako da istorijske činjenice podržavaju trenutnu politiku. Iako svoj posao obavlja savesno i predano, Smit tajno mrzi posao koji radi i sanja svoju pobunu. Od 1949. godine kada je objavljen, mnoge metafore iz romana su zaživela u svakodnevnom govoru, poput izraza Veliki brat, 2+2=5, rupa u memoriji, Soba 101 i sl. Termin „orvelovski“ je postao sinonim koji opisuje tajnu prismotru, obmanu vlasti i manipulaciju istorijom.

Ovo je samo zrno u moru bogate riznice svetskih književnih klasika, kojima se vraćamo po nekoliko puta u životu. Nadamo se da će vas navesti da izbrišete prašinu sa nekih starih, dobrih knjiga.