Kontroverzni gradonačelnik grada Davao na Filipinima, Rodrigo Duterte, izazvao je burne reakcije zbog primene brutalnih metoda koje su stopu nasilja i kriminala svele na minimum. Tokom svog mandata, transformisao je filipinsku prestonicu ubistava u najmirniji grad u jugoistočnoj Aziji.
Iako nikada nije priznao da je odgovoran za otmice i smaknuća brojnih vođa kriminalnih grupa u Davau, njegove izjave nedvosmisleno govore da ne preza ni od najdrastičnijih vidova obračuna sa kriminalcima:
„Ukoliko u mom gradu obavaljate nezakonite aktivnosti, ako ste kriminalac ili pripadnik bande koja ugrožava nevine stanovnike, dok god sam ja gradonačelnik - vi ste legitimna meta za odstrel.“ - rekao je Duterte 2009. godine.
Tri godine kasnije, tokom konferencije za štampu, ponudio je nagradu od 120000$ onome ko mu donese glavu ozloglašenog vođe lokalne kriminalne bande, i bonus od 24000$ ako je donese u vreći sa ledom „da ne smrdi tako gadno”.
Pretpostavlja se da svoje aktivnosti sprovodi koristeći tzv. Odred smrti grada Davao, grupu oformljenu sa ciljem da kidnapuje i ubija dilere droge, teške razbojnike i članove kriminalnih klanova. Iako nikada nije javno podržao Odred smrti, Duterte se nije ni ogradio od aktivnosti njegovih pripadnika, niti ih osudio. Tokom tajfuna Haijan koji je pogodio Filipine 2013. godine, pozvao je i državne policijske snage da pucaju u svakog ko bude uhvaćen u pljački imovine. Gradom dugo kruži priča da je iz helikoptera u letu lično izbacio dilera droge optuženog za brutalno prebijanje filipinskog vojnika, i zauvek je prekinuo dugogodišnje prijateljstvo sa čovekom koji je pokušao da ga spasi.
„Borba protiv kriminala je kao stipsa. Zagrizi, i ako brzo ne ispljuneš, spržiće ti usta.“
Da bi se potpuno razumele okolnosti pod kojima je Duterte preuzeo grad, dovoljno je reći da je Davao grad-luka smešten u vodama gde hara piraterija skoro identičnog obima kao u vodama Somalije. Pre njegovog mandata, luka je bila raj za krijumčarenje droge, oružja, alkohola, ljudi, i manje-više svega što je u domenu ilegalne trgovine. Kao da to nije dovoljno, ovaj grad je postao sedište militantnih džihadista. U njemu je centrala Moro Islamic Liberation Front-a, međunarodne terorističke grupe povezane sa Al Kaidom.
Duterte je kao pravnik i nekadašnji gradski tužilac dobro znao u šta se upušta kada je ušao u predizbornu trku za gradonačelnika i očigledno procenio da standardne metode u borbi protiv kriminala ovde ne mogu odlomiti ni vrh ledenog brega.
Svetske organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, uključujući i Amnesty International, u mnogo navrata su pokušale da ukažu na svirepo postupanje Rodriga Dutertea u obračunu sa prekršiocima zakona. Predsednica Komisije za ljudska prava Filipina, Loretta Ann Rosales, izjavila je da ovakav pristup „šalje pogrešnu poruku kojom se propagira nasilje”i dodala da „naredbe policiji da puca i ubije osumnjičenog i poruke kriminalcima da izostave njegov grad iz kriminalnih operacija ili će biti ubijeni, nije način na koji treba da se ponaša predstavnik demokratske vlasti”.
Duterte je na optužbe odgovorio ne pokazujući nameru da odustane:
„Priznajem da sam stoprocentni terorista, ali terorišem samo narko-dilere, kidnapere i druge kriminalce. Svi vi iz drugih gradova koji se time bavite, pozivam vas da dođete ovde, da završimo sa vama.”
Danas ovaj gradonačelnik uživa ogromno poverenje i podršku građana, koji žele da ga vide na mestu predsednika države 2016. godine, kada funkciju napusti Benigno Aquino III. Uz mnogo naklonosti, zovu ga „Prljavi Hari” i „Dingdong Duterte”, a ne „Dželat” kako ga je u jednom članku nazvao The Time magazin. Iako Duterte ne pokazuje pretenzije na predsedničku poziciju, pokret njegovih pristalica danas ima preko 4 miliona potpisa za kandidaturu „vođe sa srcem i čeličnom pesnicom”. Posle mnogo godina, građani najvećeg grada na filipinskom ostrvu Mindanao i danju i noću mogu da šetaju ulicama Davaoa bez bojazni za svoju bezbednost, pa ne čudi podrška koju Duterte uživa kod ogromnog ljudi i izvan svog grada.
Filipini, koji se prostiru na 7000 prelepih ostrva i gde 90 miliona ljudi živi u siromaštvu, uz najluksuznije svetske trgovinske lance i dnevni budžet od samo 2$ po stanoviku, su i država brojnih apsurda. Možda su rešenja koja dolaze iz grada Davao na obali mora Sulu još jedan od njih, a možda drastična vremena zahtevaju i drastične mere. U svakom slučaju, priča o Rodrigu Dutertu će još dugo imati dve strane.
napomena: Za manje od godinu dana od objave ovog članka, 30. juna 2016. godine Rodrigo Roa Duterte je postao 16. predsednik Filipina.