Vremenom smo se nekako navikli da su tragedije koje se kod nas dešavaju postale surova stvarnost u kojoj ne možete da otvorite novine ili pogledate dnevnik, a da vas ne zapljusnu senzancionalne vesti poput: silovao pa udavio maloletnicu, ubio ženu na očigled bebe u kolevci, ubila majku pa babu...
Nekada se kod nas o ovakvim svirepostima pisalo i javno govorilo u kontekstu kriminalnog obračuna kojim ne počinje dnevnik u pola osam. Danas se mediji prosto utrkuju ko će prvi nakon najavne špice saopštiti vest o bizarnom ubistvu, posvećujući mu pažnju kao da je najvažnijnija tema tog dana.
Zločinci postaju sve suroviji iz dana u dan, a žuta štampa toliko željna ovakvih informacija da, ne samo da o njima izveste, nego se i preko svake mere i ukusa njome bave danima, utrkujući se ko ća dati više gnusnih činjenica o događaju i na naslovnoj strani objaviti slike koje izazivaju mučninu.
Sve ovo prate razni stručnjaci koji podrobno obrazlažu podatke o porastu kriminala kod nas, a koji se pre svega odnosi na nasrtanje na stare i bespomoćne ljude usred dana, zlostavljanje u porodici, čedomorstvo i ubistvo. Prateći naše medije ovog trenutka, stiče se utisak da bi najbolje bilo da sutra ne promolite nos iz kuće.
Činjenica je da priče o tuđoj nesreći, ma koliko on to negirao, privlače prosečnog građanina. Međutim, time se i manipuliše. Ko to želi na ovakav način da nas uveri koliko smo zapravo srećni u našim malim, mizernim životima?
Londonski muzej je čak za ljubitelje mračne strane istorije postavio izložbu „Razotkriveni muzej zločina” (The Crime Museum Uncovered), u kojoj posetioci mogu da „uživaju” u predmetima koje su posedovali najozloglašeniji kriminalci iz istraga Skotlang jarda. Među eksponatima se nalaze rukavice „ubice kade sa kiselinom“, maske koje su nosili braća Straton, lični predmeti učesnika „velike pljačke voza” (1963).
Razumi me. Nisam ja kao običan svet. Imam svoje ludilo, živim u drugoj dimenziji i nemam vremena za stvari koje nemaju dušu.
Čarls Bukovski
U kakvom smo mi to mentalnom kolapsu i kako ostati normalan?
Kao društveno biće, čovek mora da se prilagodi svetu kakav jeste i da prati ono što civilizacija diktira. Ovog trenutka mu se nude dve mogućnosti:
- konzumiranje „antidepresiva" - koliko god bio nezadovoljan sopstvenim životom, nakon što pročita ili vidi vest o tuđoj nesreći čovek će shvatiti koliko je srećan sa onim što ima.
- sačuvati mentalno zdravlje - negovanjem mentalne higijene u cilju očuvanja i zaštite sopstvenog mentalnog zdravlja, čovek će očuvati zdravu logiku i pamet.
Kom tipu vi pripadate?
