Iako na prvi pogled deluju kao da su pokrivene mahovinom, visoravni Anda je osvojio jedan od najdugovečnijih organizama na svetu - jareta, biljka cvetnica koja može da preživi preko 3000 godina.
Jareta, ili na španskom Lareta (Azorella compacta), pripada porodici Apiaceae. Prirodno stanište su joj hladni travnjaci Anda u Peruu, Čileu, Boliviji i hladniji predeli Argentine. Raste na visinama između 3200 i 4500 metara. Izuzetno je otporna, pa ne propada ni u oblastima gde od hladnoće puca i granit. Širi se sasvim blizu tla, tako zadržava toplotu i odoleva vetru, a njene stabljike su toliko guste da ne popuštaju pod teretom ni kada se na njima leži ili hoda čovek.
Stručnjaci smatraju da joj dugovečnost obezbeđuje izuzetno spor rast od samo 15 milimetara godišnje. U divljini nisu retki primerci stariji od 3000 godina.
Iako otporna i naizgled neuništiva, jareta ipak ima prirodnog neprijatelja. To je, nažalost, čovek. Kako je biljka izuzetno gusta i suva, ona predstavlja veoma dobro gorivo nalik peletu, pa je već duže vreme neumereno eksploatišu. Stepen uništenja je već zabrinjavajući i preti da ugrozi njen opstanak na planeti. Danas je jareta zaštićena i nalazi se na listi ugroženih vrsta.
izvor: Colca Canyon - Biodiversity
