Postoje različiti načini gradnje iukitsurija, ali najčešća tehnika podrazumeva podizanje duge grane bambusa uz samo stablo, a zatim spuštanje užadi od vrha stabla, koja se vezuju za donje grane. Užad sprečava da se grane opuste pod teretom snega i na kraju polome. Za jedno stablo, nekada se potroši i više od 800 konopaca.

Kao i mnoge druge japanske rukotvorine, iukitsuri je kombinacija funkcionalnosti i lepote. Konopci se spuštaju sa vrha u pravilnim razmacima i kao zraci okružuju stablo. Njihova dužina je savršeno usklađena sa visinom grana. U parkovima i baštama se često u podnožju stabla postavljaju reflektori koji bacaju svetlost na grane povezane konopcima i naglašavaju debele pramenove. Dok pada sneg, rađa se prizor lepe zimske idile.

Iako se ne zna tačno poreklo veštine iukitsuri, veruje se da datira iz Edo perioda (1603-1868). Opšte je prihvaćeno da su praksu zaštite drveća uveli poljoprivrednici u severnom Honšu, da bi leti sačuvali jabuke od tereta plodova, a zimi od snega. Nešto kasnije, ova veština je usavršena u dekorativnu, kada se estetika spojila sa funkcionalnošću. Čak i u regionima gde više nema obilnog snega tokom zime, poput Tokija, iukitsuri se zadržao kao simbol dolaska zime i dekor zimskih praznika.

Proces pričvršćivanja užadi počinje u novembru, i traje oko mesec dana. Konopci na drveću ostaju do kraja marta, ili do konačnog topljenja snega i sigurnih znakova proleća.