Činjenica je da naša civilizacija opstaje zahvaljujući milionima radnih ljudi koji joj svakodnevno doprinose, ali je isto tako činjenica da ona ne bi napredovala da nema onih koji su uprkos nerazumevanju okoline, spremni da je menjaju.

Astronom, fizičar, matematičar i filozof, Galileo Galilej se rodio 1564. u Pizi, iste godine kada je rođen Šekspir, a preminuo Mikelanđelo. Školovao se u manastiru Valambroza, a potom studirao medicinu i Aristotelovu filozofiju koju nikada nije završio.

Bio je prvi naučnik koji je posumnjao u tačnost Aristotelovog shvatanja prostora, pre svega zakona gravitacije. Aristotel je tvrdio da tela padaju na zemlju brzinom proporcionalnoj njihovoj masi. Galilej je dokazao da ova teorija nije tačna. On je otkrio da prilikom pada, bez obzira na masu, svako telo istom stopom povećava brzinu, tj. da ubrzanje tela ne zavisi od mase.

Prema nekim predanjima veruje se da je Galileo ova merenja vršio puštajući tela sa vrha krivog tornja u Pizi, dok druga govore o tome da je on ovaj zakon proveravao puštajući kugle istih dimenzija, a različitih masa da se kotrljaju niz strmu padinu.

Kada su 1609. do njega doprle glasine o novom pronalasku koji se sastoji od cevi sa dva sočiva koja uveličavaju posmatrane predmete (durbin), došao je na ideju da osmisli jedan za sebe koji će mu omogućiti da posmatrani predmeti izgledaju tri puta bliže, a kasnije da imaju uvećanje od deset, pa i 33 puta.

Ovako osmišljeno pomagalo je kasnije nazvano teleskop po grčkim rečima koja u prevodu znače daleko i gledati, a otvorilo je jednu sasvim novu epohu budućim istraživanjima u astronomiji.

Teleskop je Galileu omogućio da uoči Jupiterove satelite koji su ga potstakli na razmišljanje da se ne okreće sve oko Zemlje, kao što je tvrdilo Aristotelovo učenje, već da je Kopernik bio u pravu. Utvrdio je da se Zemlja okreće oko svoje vlastite ose jednom dvnevno, a da oko Sunca pravi krug tokom jedne godine, kao i da se ostale do tada poznate planete (Merkur, Venera, Jupiter i Saturn) okreću oko Sunca. Kako su ova revolucionarna otkrića poništila teoriju po kojoj se ceo Univerzum okreće oko Zemlje, Galileo je ušao u ozbiljan sukob sa crkvom.

Presuda Inkvizicije izrečena 22. juna 1633. se sastojala od tri ključne tačke:

• Zbog toga što je ostao pri stavu da je Sunce nepomično kao centar svemira, a da se Zemlja okreće, konstatuje se da Galilej zastupa mišljenje suprotno Svetom pismu i utrvrđuje da je kriv za jeres.
• Osuđuje se na smrtnu kaznu, ako se ne odrekne ovakvog svog stava.
• Njegovo delo je zabranjeno.

Da bi izbegao sudbinu Đordana Bruna, italijanskog filozofa i astronoma, koji je spaljen na lomači kada je suprotno učenju Katoličke crkve izneo teoriju da je svemir beskonačan, Galileo je bio primoran da se javno odrekne svojih otrkića. Kazna je preinačena u kućni pritvor do kraja života, a što se njegovog istraživačkog rada tiče, zabrana se odnosila i na sva njegova buduća dela.

Preminuo je 1642. na Božić, istog dana kada se rodio budući veliki engleski fizičar, Isak Njutn. Legenda kaže da su njegove poslednje reči bile: „Ipak se okreće!“ (Eppur si muove!).

Vatikan je tek 1992. izrekao javno izvinjenje zbog odnosa Inkvizicije prema čuvenom naučniku, dakle tačno 350 godina nakon njegove smrti.

Ne mogu da verujem da nam je onaj isti Bog koji nam je dao osećanja, razum i intelekt u isto vreme zabranio njihovo korišćenje - Galileo Galilej.