Bilo da se radi o politici, odnosu polova ili religiji, deca imaju sposobnost da u jednom pitanju sažmu čistu esenciju najkompleksnijih društvenih fenomena.
Vekovnom tenzijom između nauke i religije, koja je okupirala velikane poput Galileja i Sagana, i danas se bave najveći svetski umovi. Mali biser ove trajne debate predstavlja pismo devojčice Filis iz Njujorka upućeno teorijskom fizičaru Albertu Ajnštajnu, i njegov odgovor, koje možete naći u knjizi Dragi profesore Ajnštajn: prepiska Alberta Ajnštajna sa decom.
Crkva Riversajd
19. januar 1936
Dragi gospodine Ajnštajn,
na našem času veronauke izneto je pitanje: Da li se naučnici mole? Počelo je sa dilemom da li je moguće verovati i u nauku i u religiju. Zato pišemo naučnicima, da bismo došli do odgovora na to pitanje.
Biće nam velika čast ako nam odgovorite: Da li se naučnici mole, i za šta se mole?
Idemo u šesti razred, koji vodi gospođa Elis.
S’ poštovanjem,
Filis
Čim je dobio pismo, Ajnštajn je odgovorio. Zar nije divno kada veliki naučni umovi odgovore na iskrena dečija pitanja!?
Iako je šest godina pre ovog pisma imao ozbiljnu i retorički komplikovanu diskusiju sa indijskim filozofom Tagorom na temu nauke i religije, potrudio se da devojčici odgovori jednostavno i sa puno obzira prema njenom uzrastu, a da ne porekne svoje prethodno iznete stavove.
24. januar 1936
Draga Filis,
Pokušaću da ti odgovorim najjednostavnije što umem. Ovo je moj odgovor:
Naučnici veruju da je svaka pojava, uključujući i one koje se tiču ljudskih bića, zasnovana na prirodnim zakonima. Iz tog razloga, naučnici ne mogu biti naklonjeni verovanju da se na tok događaja može uticati molitvom, koja je u svojoj osnovi samo uzvišena manifestacija naših želja.
Ipak, moramo uzeti u obzir da je naše stvarno znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju ubeđenje u postojanje konačnog, osnovnog duha, počiva na nekoj vrsti vere. Takva vera ostaje široko rasprostranjena i pored postojećih velikih naučnih saznanja.
Takođe, svako ko se ozbiljno uključi u bavljenje naukom postaje uveren da se duh manifestuje u prirodnim zakonima univerzuma, koji su moćniji od samog čoveka. Na taj način, put nauke vodi u posebna religijska osećanja, koja se svakako dosta razlikuju od neke naivnije religioznosti.
Pozdrav od srca, vaš
A. Ajnštajn