Da nije bilo najveće holivudske ikone filmova sa borilačkim veštinama Brusa Lija i njegovih filmova iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka, pitanje je da li bi filmovi tog žanra ikad prodrli u evropsku i severnoameričku kinematografiju.
Uticaj istočnoazijskih borilačkih veština danas se može videti u velikom broju filmskih žanrova, uključujući i drame, akcije, naučnu fantastiku, horor, a svi imaju koren u fenomenu zvanom - Brus Li.
Pravo ime mu je bilo Lee Jun Fan. Rođen je 27. novembra 1940. godine u San Francisku. Posle godinu dana porodica se vratila u grad Kowloon, Hong Kong. Sa navršenih 5 godina, Brus počinje sa ulogama dece u manjim filmovima, kao što su The birth of mankind (1946) i Fu gui gu yun (1948). Sa 12 godina započeo je pohađanje La Salle koledža, kada su ga dobro pretukle ulične bande, što ga je inspirisalo da počne sa učenjem borilačkih veština pod tutorstvom Sifu Yip Man, koji je Brusa učio wing chun kung fu 5 godina i to mu je bilo jedino zvanično treniranje borilačkih veština. Talentovani i atletski građen Brus je takođe učio i cha-cha ples i sa navršenih 18 godina osvojio je veliki plesni šampionat Hong Konga.
Njegov temeprament i „brze pesnice” stvorile su mu veliki problem sa policijom Hong Konga te su mu roditelji predložili da ode u Ameriku. Li je otišao u San Francisko, gde je radio u restoranu svog rođaka. Međutim, brzo se preselio u Sijetl gde je studirao filozofiju i našao vremena da vežba kung fu tehnike. Tokom 1963. godine Brus je upoznao Lindu Emeri, svoju buduću suprugu, i otvorio svoju prvu kung fu školu. Ranih šezdesetih godina sreo se sa velikim borilačkim majstorima u USA, uključujući i kenpo karate eksperta Eda Parkera i severno-korejskog tae kwon do majstora Jhoona Rheea. Pojavljivao se i na značajnim borilačkim manifestacijama, uključujući i Nacionalno prvenstvo Long Beach. Na jednom od ovih takmičenja Brus je upoznao holivudskog stilistu Džeja Sebringa, koji ga je predstavio producentu Vilijemu Dozieru, koji ga je angažovao za ulogu Kato-a u seriji The green hornet (1966-1967). U to vreme, Brus je otvorio i drugu kung fu školu u Oklandu, u Kaliforniji, i preselio se tamo kako bi bio bliže Holivudu.
Nakon delimičnog uspeha serije, Brus otvara i treći ogranak kung fu škole u Los Anđelesu u kojoj daje časove i filmskim zvezdama kao što su Steve Mekvin i Džejms Kobern. Takođe, dopunjuje svoje veštine u wing chun sa tradicionalnim boksom i okinawa karateom. Razvio je i svoj sopstveni stil, Jeet kune do (presretanje pesnice).
Uz relativno slab uspeh serije i bez novca, Brus se vraća u Hong Kong gde se susreo sa hongkongškim producentom Rejmondom Čoom koji mu nudi ulogu u filmu The Big Boss (1971). Uprkos tome što je film sniman sa katastrofalno malim budžetom i jako lošim uslovima za život i rad, postao je ogroman hit u Hong Kongu. Potom je usledio još jedan film u istoj produkciji, nakon čega Brus otvara svoju producentsku kuću Concord productions, sa kojom snima čuveni film Na zmajevom putu (Way of the dragon, ili Return of the dragon, 1972) u kojem glumi, između ostalih, tada sedmostruki prvak USA u karateu Čak Noris.
Na kraju snimanja poslednjeg filma Enter the dragon (1973), mnogi saradnici su tvrdili kako se Brus žalio na česte glavobolje. Kobnog 20. jula 1973. godine, nakon što je popio tabletu protiv bolova, prilegao je u apartmanu koleginice Beti Ting Pej - i nikada više nije ustao. Odveli su ga u bolnicu i pokušali da ga ožive, međutim, to veče je proglašen mrtvim. Zvanični uzrok smrti je edem mozga izazvan tabletom protiv bolova. Preko 30.000 obožavalaca u Hong Kongu je odalo počast preminulom akcionom heroju. Sahranjen je u Sijetlu. Brojne teorije zavere vezane za misterioznu smrt Brusa Lija tvrde da ga je ubila kineska mafija, zbog odavanja tajni borilačkih veština i istočnjačke kulture i filozofije zapadnom svetu.
Enter the dragon je kasnije prikazan u Americi i postao je ogroman hit, kao i ostali pređašnji filmovi koji su posmrtno distribuirani u USA.
Brus Li nije bio samo fantastični atleta i odličan borac, već je imao i harizmu istinske superzvezde i ostavio je dubok i neizbrisiv trag u istoriji moderne kinematografije.