Suncokret, sunčev hodočasnik

22 Oct 2013
2264 pregleda

Postoje zabeležena svedočenja da su drevna plemena centralnog Meksika gajila suncokret čak 3,000 godina pre nove ere, mnogo pre nego što su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi.

Suncokret, sunčev hodočasnik

U Evropu je stigao polovinom XVI veka i odatle se proširio na Aziju. Komercijalna proizvodnja suncokreta je započeta u Rusiji, u XVIII veku, za vreme vladavine Petra Velikog. U to vreme, proizvodnja suncokretovog ulja je postala komercijalna industrija u toj zemlji. Kompanija „Ruski mamut“ je 1880. godine kataloški prodala seme suncokreta u SAD i Kanadu, ali je tamo industrijska proizvodnja suncokretovog ulja zaživela tek 1926. godine.

Ime je dobio po svojoj cvetnoj glavi koja podseća na Sunce, veličine 10-30cm. Najveći cvet suncokreta, prečnika od čak 82cm, izrastao je 2004. godine u oblasti Britanska Kolumbija u Kanadi. Zreo, otvoren cvet suncokreta sastavljen je od 1,000-4,000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju od spolja ka unutra. Raspoređeni su matematički precizno, pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže u izgradnji kompaktne i guste strukture unutar velikog cveta.

Sam cvet može imati dvojaku strukturu latica, oblika zraka ili oblika diska. Prvi imaju zašiljeniji izgled i pored uobičajene žute boje mogu biti crveni, braon ili tamnoljubičasti. Stabljike sa cvetom oblika zraka su obično ženske i ne daju seme. Malene, gusto pakovane latice suncokretovog cveta oblika diska su one koje su poželjne u industrijskoj proizvodnji. Nakon oprašivanja daju bogato seme.

Ova biljka neće dobro napredovati na senovitim lokacijama sa malo sunca. Iako može da toleriše ekstremno niske temperature, suncokret mora makar da vidi sunčevo svetlo. Stoprocentno je zavisan od svog starijeg brata. Neotvoren cvet ima jedinstvenu sposobnost da prati kretanje Sunca po horizontu, pa izgleda kao da pokreće svoju glavu u potrazi za što boljim pogledom na njega. Ova karakeristika, heliotropizam, gubi se onoga časa kad se cvet otvori. Od tada, pa sve do potpunog zrenja, cvet suncokreta gleda prema istoku.

Ogromni listovi suncokreta, kojih na stabljikama dugim od 1,5-6 metara može biti i više od 40, predstavljaju prirodne solarne panele koji imaju ogromnu sposobnost absorbcije Sunčevih zraka. Sa zrenjem suncokreta njihova se funkcija smanjuje i lišće vene i propada.

Za razliku od svog kultivisanog srodnika, divlji suncokret raste u prirodi i na jednoj stabljici može imati preko 20 cvetova, što kod biljke koja se uzgaja industrijskoj proizvodnji zbog lošijeg prinosa nije poželjno.

Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Brojni cvetići unutar velikog sveta sadrže nektar kojem pčele ne mogu da odole. Tokom rasta razvija i neobičnu simbiozu sa zemljanom mikoriznom gljivom preko koje dobija potrebne količine azota, fosfora, vode i organskih materija. Istovremeno, gljiva smeštena u korenu ga štiti od teških metala i soli.

Iako je lepota cveta zadivljujuća, njegov uzgoj u dekorativne svrhe je zanemarljiv, a gaji se isključivo zbog semena. Malo, crno seme ima visok sadržaj ulja i koristi se za proizvodnju jestivog ulja i kozmetičkih preparata. Nešto veće, nemasno crno-belo seme, koristi se kao široko rasprostranjena grickalica i u proizvdnji hleba i peciva. Suncokretovo ulje sadrži više vitamina E od bilo kog drugog biljnog ulja. Blag ukus i kvalitetne nezasićene masnoće čine ga jednim od kvalitetnijih ulja u kulinarstvu.

Kako na severnoj hemisferi dolazi zima, suncokreti se „sele“ južnije, pa su u Južnoj Africi i Argentini sada u punom cvatu. Otporan na razne klimatske uslove svojom lepotom ukrašava polja širom planete tokom cele godine. Mnogim umetnicima je veliki žuti cvet bio i ostao inspiracija, a dela poput serije Van Gogovih „Suncokreta“ predstavljaju neprocenjive umetničke vrednosti.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru