Drvo života na Kalaloh plaži, ikona neuništivosti

Autor Priroda i životinjski svetPutovanja

Raste na erodiranoj, ulegnutoj litici, držeći se snažno svojim korenjem za ivice grebena koje se razmiču. Neki ga zovu magičnim drvetom, drugi besmrtnim, treći odbeglim, a ono zrači vedrinom i ogromnom životnom snagom poput gimnastičara zamrznutog u pokretu.

Drvo pripada vrsti sitkanske smreke (Picea sitchensis), dekorativnog zimzelenog drveća koje prirodno raste na krajnjem zapadu SAD-a, a veoma je zastupljeno u parkovima severne Evrope zbog lepote, prirodno jakog mirisa četinara i velike otpornosti na zagađenje u gradovima.

I pored toga što važi za otporno drvo, pravo je čudo kako ovu smreku i dalje krasi raskošna krošnja, dok joj najveći deo korenskog sistema praktično visi u vazduhu, iznad pećine kojoj svojim korenjem gradi svod. Lokalno stanovništvo priča da je pećina ispod drveta nastala od malog vodenog toka koji se decenijama ulivao u okean i tako sprao zemljište ispod stabla.

Okolina Kalaloh plaže, smeštene u sistemu Nacionalnog parka Olimpik u Vašingtonu, poznata je po nestabilnim vremenskim uslovima i iznenadnim olujama koje redovno pogađaju priobalje. Brojno drveće koje tu raste pod normalnim uslovima ne preživi snažne oluje, ali one za sada ne mogu ništa ovom razapetom heroju koji čuva tajnu svoje neuništivosti.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Svaki čovjek je misterija. Možemo biti uvjereni kako nekoga znamo u dušu, a zapravo znamo samo onoliko koliko je on želio, koliko dopustio da znamo. Nema li svako neki, samo svoj unutarnji svijet u koga se povlači da bi se napojio novom snagom, ljepotom tugom, oživio davnu čežnju, raspirio zapretanu strast, vratio nadu da osim kaskanja u svakodnevnici postoji još nešto.

Nura Bazdulj-Hubijar

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |