Skriveno na vidnom mestu, geometrija biljaka

Na prvi pogled se čini da biljke listaju i cvetaju proizvoljno i nasumično, bez posebnog pravila. Zapravo, njihova građa je rezultat nepromenljivih prirodnih zakona postavljenih po čudesno preciznim merama.

Kada pažljivije analizirate, videćete da biljni svet prati svoj prirodni obrazac, najuočljiviji kod onih koje rastu po modelu Fibonačijevog niza. Niz koji je prvi opisao drevni indijski matematičar nekoliko vekova pre nove ere dobio je ime kasnije, u XIII veku, po italijanskom matematičaru Leonardu Fibonačiju. Fenomen je primećen u mnogim fizičkim, hemijskim i biološkim pojavama. Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja daje vrednost narednog člana niza, tj. 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, i nastavlja se do beskonačnosti.

Fibonačijev niz je do te mere uporan u biljnom svetu da je teško pronaći biljku koja ne raste u skladu sa njim. Položaj listova na stablu je takav da svakom ponaosob obezbeđuje tzv. zlatni presek, koji omogućava jednak dotok sunčeve svetlosti i kiše. Ovaj prirodni fenomen najuočljiviji je u formama koje grade kaktusi, suncokret ili šišarke.

Sve biljke tokom rasta na naki način poštuju principe geometrije i zlatni presek, što je samo jedna od manifestacija Fibonačijevog niza. Po Platonovom učenju, simetrija koju pokazuje građa biljaka dokaz je univerzalnih prirodnih formi. Izdvojili smo neke čija je geometrija neverovatno upečatljiva.

 

Krasula Budin hram

Krasula postoji u preko sto vrsta, a kod nas je najpoznatija ona sa reputacijom drvceta koje „donosi novac”. Hibrid Budin hram je nastao pre oko 50 godina, raste veoma sporo i formira geometrijski savršene male rozete, preko kojih se i razmnožava.

 

Hoja

Puzavica Hoja je nazvana po engleskom vrtlaru Tomasu Hoju. Potiče iz južne Kine i Indonezije, a u Evropi uspeva zadnjih sto godina. Njen nestvarno lep cvet koji dolazi u mnogo boja i oblika uvek raste na istoj stabljici, pa se ona nakon cvetanja ne sme seći. Ne uzgaja se lako, a cveta retko.

 

Spiralna aloja

Debelo i široko lišće sivkasto zelene boje formira oblik nalik spiralnim stepenicama. Ova vrsta aloje uspeva kao endemska biljka samo u afričkim Zmajevim planinama. Iako bi mnogi voleli da im ovaj živi ornament krasi dom, veoma teško se kultiviše izvan svog prirodnog staništa.

 

Kamelija

Poznata i kao kraljica cveća, stigla je u Evropu iz Japana pre 300 godina. Potiče iz toplih, šumskih predela istočne Azije. Za nju kažu da poseduje eleganciju ruže, lepotu anemone i prefinjenost orhideje. Savršena geometrija latica je svakako deo njene posebnosti.

 

Romanesko

Divlji kupus, poznat i kao romanesko brokoli, ima jedinstven ukus i izuzetno je zdrav. Jede se u svežem stanju i kuvan. Ako se uopšte odlučite da pojedete ovu prirodnu lepotu, znajte da oni koju su ga probali kažu da je hrskav kao orasi i ima malo „blesav” ukus.

 

Viola

Divlja i prelepa, viola dolazi iz visokih Anda u Čileu i Argentini u mnogo boja i oblika. Voli vulkanska zemljišta. Formira savršeno pravilan cvetni krug oko zelene rozete.

 

Kupus

Ispostavilo se da nije tako dosadan i običan kako bismo pretpostavili. Sledeći put kada prepolovite glavicu kupusa, uživajte u maloj igri geometrije i prirode.

 

Suncokret

Cvet suncokreta prati „mustru” Fermatove spirale, koja se bazira na Fibonačijevom nizu, precizno slažući semenke u jezgru cveta pod uglom od 137,5 stepeni. Oni se kružno udaljavaju od centra, obezbeđujući svim delovima ravnomernu izloženost Suncu. Posmatrajući građu suncokreta, inženjeri su konstruisali neke od najnaprednijih modela solarnih panela.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Osama i tišina prvi su preduslovi da se nešto stvori.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |