Šta krije Džejkobov bunar?

15 Feb 2015
520 pregleda

Severozapadno od Vimberlija u Teksasu nalazi se splet podvodnih pećina koje grade mrežu tunela. I pored brojnih pokušaja vrsnih ronilaca, do početka XXI veka niko nije uspeo da sazna šta se nalazi na kraju ove čuvene rupe bez dna.

Šta krije Džejkobov bunar?

Džejkobov bunar (Jacob's Well) je otkriven polovinom XIX veka. Opisali su ga kao pukotinu u Sajpres zalivu ispunjenu vodom, hladnom i kristalno čistom „kao u biblijskim bunarima”. Doseljenici su ubrzo otkrili da se starosedelačka plemena rado okupljaju na ovom mestu i kupaju u bunaru, koji je postao i omiljeno izletište novih teksašana.

Pretpostavlja se da ime dobio po biblijskoj legendi o Džejkobovom bunaru, smeštenom na današnjoj Zapadnoj obali istočno od Izraela. Zanimljivo je da su ova dva bunara gorovo identične dubine, oko 40 metara, što oni koji su mu nadenuli ime svakako u to vreme nisu mogli da znaju.

Godinama su ronioci i avanturisti bezuspešno pokušavali da demistifikuju sve četiri komore kroz koje se stiže do dna bunara. Prvih šesnaest metara je relativno lako dostupno i amaterima, i tu ih čeka prava izložba kristala i algi. One bujaju pod uticajem sunčeve svetlosti koja lako dopire do velikih dubina zbog kristalne čistoće vode.

Drugu komoru čini dugačak tunel koji je krio smrtonosnu tajnu. Na njegovom krovu se nalazi prolaz nalik odžaku, koji deluje kao izlaz iz bunara. Dok tajna nije otkrivena, ova zamka je zarobila nekoliko ronilaca, dok je po jednog bila fatalna.

Kada stignu u treću komoru, ronioci moraju da naduvaju veštačka krila da bi kroz nju prošli, jer je pod prekriven slojevima nestabilnog šljunka i mulja koji se podiže i otežava kretanje.

Sasvim mali broj ronilaca je uspeo da stigne do poslednje, četvrte komore. Posle blata i mulja kroz koji prođu, očekuje ih nestvarno lep prizor zbog kojeg su je nazvali „devičanska pećina“. Zidovi su beli i bogato okićeni ukrasima od krečnjaka, dok je pod prekriven debelim slojem soli. Jedan nesmotren korak može da napravi pravu snežnu mećavu pod vodom.

Potpuno istraživanje sve četiri komore postalo je moguće tek oko 2000. godine, kada protok vode prvi put značajno opao. Do tada, podvodne struje bunara su bile toliko jake da su onemugaćavale da se bez posebne opreme zaroni dublje od pola metra u bunar. Istoričarka Doroti Kerbou (80) je ovu priču dokumentovala starom fotografijom, na kojoj kao trogodišnje dete pluta po bunaru:

„Otac bi me bacio u bunar. Niste mogli da potonete, jer bi vas pritisak sa izvora stalno izbacivao na površinu.“

Naglo smanjenje snage izvora omogućilo je 2000. i 2008. godine detaljno istraživanje Džejkobovog bunara, ali i podiglo svest lokalnog stanovništva o problemu odumiranja prirodnih izvora i nestašici čiste vode. Danas se ovoj prirodnoj lepoti poklanja mnogo više pažnje, a lokalno stanovništvo ističe da će sve učiniti da je sačuva. Dok je njih, kažu, Džejkobov bunar nikada neće postati Džejkobova pećina.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru