Nobelova nagrada (VI) - Mir

Autor RiznicaFeljtoniNobelova nagrada

Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja i održavanja mirovnih konferencija.

Ovu nagradu dodeljuje šestočlani odbor kojeg bira norveški parlament, sa šestogodišnjim mandatom. Za razliku od ostalih nagrada koje se dodeljuju za uspeh u nekom polju, ova nagrada se može dodeliti i učesnicima, ili pokretačima mirovnih konferencija ili pregovora koje su se završile neuspešno. Do danas je dodeljeno 173 nagrade, s time da je  Le Duk To iz Vijetnama odbio da primi svoju nagradu iz moralnih razloga. Neki od dobitnika ove nagrade su:

Žan Anri Dinan (Jean Henri Durant; 1828. - 1910. god) je bio švajcerski filantrop i osnivač Crvenog krsta/Crvenog polumeseca. Krvavo iskustvo borbe kod Solferina u Italiji, podstaklo ga je da napiše knjigu ''Sećanje na Solferino'' u kojoj iznosi svoju ideju o potrebi za postojanjem društva koje bi u ratnim situacijama osiguralo nepristrasno pružanje pomoći svim žrtvama rata, bez obzira na kojoj su strani ratovali. To društvo je osnovano 1863. godine, a sledeće je godine usvojena Ženevska konvencija po kojoj se u ratu moraju poštedeti svi bolesni ili ranjeni vojnici i sanitetsko osoblje. Dobitnik je prve Nobelove nagrade za mir, 1901. godine.

Vudro Vilson (Thomas Woodrow Wilson; 1856. - 1924. god.) je bio predsednik SAD za vreme trajanja Prvog svetskog rata. Držao je SAD neutralnom tokom većeg dela trajanja rata, i oštro se sukobljavao bilo kakvom agresivnom obliku politike ka Evropi, ali je u to vreme okupirao Haiti, Nikaragvu i naredio vojnu intervenciju u Meksiku, zarad nacionalne bezbednosti. Ulaskom SAD u rat, stekao je veliku popularnost u Evropi, koju je iskoristio za stvaranje što boljeg mirovnog ugovora. Versajski ugovor je donesen 1919. godine , i u njemu je usvojen Vilsonov predlog o osnivanju Lige naroda - institucije koja bi mogla garatnovati mir u budućnosti. Zbog svog angažovanja oko Versajskog ugovora i stvaranja Lige naroda, Vilson je dobio Nobelovu nagradu za mir 1919. godine.

Fritjof Vedel-Jarlsberg Nansen (Fridtjof Wedel-Jarlsberg Nansen; 1861. - 1930. god.) je bio norveški istraživač, zoolog i diplomata. Kao predstavnik Norveške u Ligi naroda, dao je veliki doprinos prilikom potpisivanja Ženevskog protokola o izbeglicama. Za vreme njegovog rukovodstva Visokim povereništvom za izbeglice zbrinuo je na stotine hiljada izbeglica. Po njemu je nazvan Nansenov pasoš za izbeglice, kojeg je 1933. godine Društvo naroda potvrdilo konvencijom. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1922. godine.

Martin Luter King (Martin Luther King Junior; 1929. - 1968. god.) je bio američki baptistički sveštenik i borac za ljudska prava. U borbi za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD zalagao se za metode nenasilnog otpora i građanske neposlušnosti. Smatraju ga jednim od najboljih i najvatrenijih govornika u istoriji SAD, a njegovi govori se zajedno sa govorima Mahatme Gandija postali manifest nenasilne borbe u ostvarivanju ljudskih prava. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. godine, a posthumno je odlikovan Predsedničkom medaljom slobode, ukazom Džimija Kartera 1977. godine.

Majka Tereza (Agnes Gonxha Bojaxhiu; 1910. - 1997. god.) je bila časna sestra rođena u Skoplju, u cincarsko-albanskoj katoličkoj porodici. Nadimak Majka Tereza je dobila u Kalkuti za vreme svoje brige o leproznim bolesnicima. Osnovala je red Misionarke milosrđa 1950. godine, koji se posebno brine za umiruća lica, stare i bolesne, i nalazi se pod papskom kontrolom. Majka Tereza je postala poznata u svetu kao veliki humanitarac i simbol brige za bespomoćne, a delimičnu zaslugu za to ima dokumentarni film i knjiga Malkolma Mageridža, Nešto lepo za Boga. Da je imala veliki uticaj na sve ljude, dokazuje podatak da se za vreme opsade Bejruta 1980. godine, našla izmedju dve vatre spasavajući 37 dece zarobljenih u bolnici na prvoj liniji vatre. I izraelski vojnici i palestinski gerilci su obustavili vatru svo vreme dok je ona sa predstavnikom Crvenog krsta vodila decu na sigurno. Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 1979. godine.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Sto vekova ću ovako da te volim, užasno da te volim, sav od paperja i sav od zla. Beži zato dok možeš!

Mika Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |