Nobelova nagrada (II) - Fizika

Autor FeljtoniNauka i tehnologijaNobelova nagrada

Od osnivanja Nobelove nagrade za fiziku 1901. godine do danas je dodeljeno 194 nagrada na polju fizike, a samo je Džon Bardin (John Bardeen) dobio tu nagradu dva puta, 1956. za otkriće tranzistora i 1972. za razvoj teorije superprovodljivosti, oba puta kao član istraživačkih timova. 

Viljem Konrad Rendgen (Wilhelm Conrad Röntgen; 1845.-1923.god.) nemački fizičar i profesor u Strazburškom fakultetu, otkrio je 1895. godine novu vrstu elektromagnetnog zračenja, X-zrake (kasnije nazvane Rendgen zraci po njemu). Otkrio je da prolaze kroz različite materijale, vrše jonizaciju vazduha kojim prolaze i da ostavljaju trag na fotografskoj ploči. Konstruisao je prvi rendgen aparat, rendgenske cevi, i tako omogućio široku primenu ovih zraka u fizici, medicini i mnogim drugim oblastima života. Za svoje otkriće dobio je Nobelovu nagradu 1901. godine i postao prvi dobitnik ove nagrade u oblasti fizike.

Pjer i Marija Kiri (Pierre Curie, 1859.-1906. i Maria Curie, 1867.-1934.god.) bračni par, pioniri na polju fizike i hemije. Pjer Kiri je imao nekoliko poznatih proučavanja na području magnetizma i piezoelektriciteta, dok se Marija bavila teorijom radioaktivnosti i mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Kao posledica njihovog rada došlo je i do otkrića dva nova radioaktivna hemijska elementa Polonijuma i Radijuma. Jedinica radioaktivnosti je po njima dobila ime Kiri, a bračni par je za svoj rad ispitivanja radioaktivnosti dobio Nobelovu nagradu 1903. godine. Marija Kiri je 1911. godine dobila i Nobelovu nagradu iz oblasti hemije.

Maks Plank (Max Planck, 1858.-1947.god.) je nemački teorijski fizičar, osnivač kvantne teorije. Najveće dostignuće Planka je bilo otkriće da se ni jedni talasi (svetlosni, rendgenski i sl.) ne mogu emitovati u proizvoljnom opsegu, već samo u jako malim  i određenim količinama koje je on nazvao kvanti. Na osnovu njegovih teorija, koje su kasnije koristili i potvrdili i Ajnštajn i Bor u svojim istraživanjima, rodila se Kvantna mehanika. Kvantna mehanika proučava ponašanje elektrona i ostalih elementarnih čestica u atomima, molekulima, kristalima i nuklearnim jezgrima, te je jedna od najvažnijih grana moderne fizike. On je i među prvima prepoznao značaj Ajnštajnove posebne teorije relativiteta koja je uskoro bila prihvaćena i u celoj Nemačkoj. Plank je za njegov rad dobio Nobelovu nagradu 1918. godine

Albert Ajnštajn (Albert Einstein, 1879.-1955.god.), nemački teorijski fizičar je jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva. Predmeti njegovog rada i istraživanje bili su  statistička mehanika, kosmologija, termodinamika svetlosti, kvantna fizika i mnogi drugi. Najpoznatija dela su mu Specijalna i Opšta teorija relativiteta kojima je počeo revoluciju u modernoj fizici. Specijalna teorija relativiteta koju je Ajnštajn objavio 1905. bavi se prvenstveno električnim i magnetnim fenomenima u vremenu i prostoru, a opštu teriju je Ajnštajn razvio sa ciljem da da odgovore na fenomen gravitacije. Uprkos tome što su mu ovo najpoznatiji radovi, Nobelovu nagradu za fiziku je dobio 1922. godina za objašnjenje fotoelektričnog efekta, na polju kvantne fizike.

Nils Bor (Niels Bohr, 1885.-1962.god.) danski fizičar koji se svojom kvantnom teorijom o građi atoma svrstao među utemeljivače moderne atomske fizike. Bavio se strukturom atoma, izučavao je nuklearnu fiziku a posebno uran. Nakon početka Drugog svetskog rata beži u SAD gde učestvuje u istraživanjima koja su omogućila izradu atomske bombe. Značajan je njegov model atoma u kome postoje i kružne putanje čestica, teorija o međusobnoj akciji nukleona u atomskom jezgru i njegov pojam ''složeno jezgro'' za međustanja u nuklearnim reakcijama. Nobelovu nagradu je dobio 1922. godine za zasluge u istraživanju strukture atoma.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Sve moje greške desile su se kada sam rekao “da”, a hteo sam da kažem “ne”.

Moss Hart

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |