Nobelova nagrada (VII) - Istine, sumnje, nepoznanice

Autor RiznicaFeljtoniNobelova nagrada

Prošlo je 112 godina od prve dodele Nobelove nagrade i vredi se osvrnuti unazad i pogledati koliko je puta dodeljena, koliko puta nije i ko je nije dobio a trebao je, odnos muškaraca i žena dobitnika i još neke podatke koje ne možete saznati svugde.

Zaključno sa 2012. godinom ukupno je podeljeno 555 nagrada a ukupan broj nagrađenih je čak 863, a od tog broja bilo je 839 ličnosti i 24 organizacija.  Neki su nagrađeni više puta, tako da je do sada nagrađeno, jednom ili više puta, 835 osoba i 21 organizacija. Interesantno je i to da su od ukupnog broja samo 44  žene, što je samo 5,2%. Za ovih 112 godina, desilo se ukupno 50 puta da se nagrada ne dodeljuje, i to uglavnom za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, ali se dešavalo i to da komitet nije našao zadovoljavajućim ni jedan rad iz neke oblasti da bi dobio nagradu, i tada se nagrada zadržavala do sledeće godine. Ukupan broj dodeljenih nagrada po oblastima izgleda ovako:

Oblast Broj nagrada Broj nagrađenih Jedan dobitnik Dva dobitnika Tri dobitnika
Fizika 106 194 47 29 29
Hemija 104 163 63 22 18
Medicina 103 201 38 31 33
Književnost 105 109 100 4 -
Mir 93 101 +24 62 28 2
Ekonomija 44 71 22 16 5
Ukupno: 555 863 332 130 87

Neke od malo poznatih činjenica su da su dve osobe odbile da prime nagradu, četiri osobe su naterani od strane svojih vlasti da odbiju, nekoliko njih je bilo uhapšeno za vreme nagrađivanja a neke odluke prilikom dodele su izazvale buru negodovanja širom sveta i sumnju u objektivnost Komiteta za dodelu Nobelove nagrade.

Francuski romanopisac i filozof Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), čiji su pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata, Prljave ruke i Đavo i Gospod Bog doživele svetsku slavu, je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost i to zbog "svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba". Sartr je nagradu odbio sa obrazloženjem da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati bilo kakvim institucijama.

Vijetnamski političar Le Duk To (Le Duc Tho) je bio jedan od osnivača KP Indokine, a najpoznatiji je po svojim zaslugama za prekid vatre u vijetnamskom ratu zajedno sa državnim sekretarom SAD Henrijem Kisindžerom. Obojica su zbog toga dobili Nobelovu nagradu za mir, ali je Duk To odbio nagradu jer je smatrao da mu situacija u Vijetnamu, na koji je bačeno hiljade tona bombi i ubijeno na desetina hiljada ljudi, ne dozvoljava da primi nagradu zbog moralnih načela. Vredi napomenuti da su te godine, njih dvojica ''pobedila'' Josipa Broza Tita koji je bio jedan od predloženih za tu nagradu.

Da prime nagradu nisu smeli hemičar Adolf Butenand (Adolf Friedrich Johann Butenandt), hemičar Ričard Kun (Richard Kuhn), lekar Gerhard Domagk (Gerhard Domagk) i književnik Bosris Pasternak (Boris Leonidovich Pasternak). Prvoj trojici je Adolf Hitler zabranio da prime nagrade. Kasnije su im dodeljene medalje i diplome, ali ne i novčane nagrade. Pasternak je prvo prihvatio nagradu, ali je posle morao da je odbije na insistiranje vlasti u Sovjetskom Savezu.

Najviše polemika oko dodele nagrade je izazvala odluka Komiteta 2007. godine za dodelu nagrade za mir. Glavni favorit je bila Irena Sandlerova (Irena Krzyżanowska Sendlerowa), poljski socijalni radnik i organizator sekcije za spašavanje jevrejske dece od nacističkog pogroma u Poljskoj za vreme II Svetskog rata. Smatra se da je Sandlerova zajedno sa 25 članova svoje sekcije spasila preko 2500 jevrejske dece iz Poljskog getoa. Hrabra Poljakinja ih je sve krišom izvlačila iz getoa, nabavljala im lažna dokumenta i obezbedila smeštaj u poljskim porodicama. Međutim, nagradu za mir te godine je dobio američki političar Al Gor (Albert Arnold "Al" Gore) ''zbog angažovanja u shvatanju problema velikih klimatskih promena i polaganja temelja mera za otklanjanje i ublažavanje tih promena''. Nije ni malo čudna burna reakcija velike većine sveta na ovu odluku.

Ma koliko god pokušavali da budemo objektivni, čestitajući svim dobitnicima na njihovoj nagradi, ne umanjujući ni malo njihov rad i rezultate, ne možemo a da ne primetimo da su neke ličnosti zaslužile ovu prestižnu nagradu ali je nisu dobili. Nabrojimo samo neke od ovih velikana: Lav Nikolajevič Tolstoj (Ana Karenjina, Rat i mir), Henrik Ibzen (Lutkina kuća, Aveti, Stubovi društva), Franc Kafka (Zamak, Amerika, Proces), Anton Pavlovič Čehov (Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre), Nikola Tesla ...

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ljudi koje svi vole ne mijenjaju svijet.

Charles Bukowski

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |