Dijana Budisavljević, najveća srpska heroina

Autor JugosferaVremeplovLjudi i događajiIstorija

U svim narodima pojam heroja označava osobu velike hrabrosti i odlučnosti koja spasava druge ljude od neke opasnosti i pri tome rizikuje svoj život bez razmišljanja. Dijana Budisavljević, austrijanka i srpska snaha, spasila je više od 15 hiljada života nakon čega je pala u zaborav i čekala skoro 70 godina da bi svet čuo za njeno požrtvovanje i hrabrost.

Svako dete u Srbiji zna za Miloša Obilića koji je ubio Murata za vreme Kosovske bitke 1389. godine, ili za Marka Kraljevića koji je Turcima orao drumove, mada se u stvarnosti za vreme te iste Kosovske bitke borio na strani Turaka. Zna i za Stevana Sinđelića, koji je na Čegru kod Niša ispalio hitac u barutanu i tako zajedno sa sobom ubio desetine Turaka, kao i za branioce Beograda pod komandom majora Gavrilovića čiji je puk izbrisan sa spiska živih i u kome su skoro svi do poslednjeg vojnika izginuli.

Ali ako na ulici nekoga zaustavite i pitate za Milunku Savić, pešadijskog narednika u srpskom Gvozdenom puku, Vasiliju Vukotić, učesnicu oba Balkanska i Prvog svetskog rata, Milicu Miljanov, Jelenu Šaolić, Sofiju Jovanović, Antoniju Javornik ili Floru Sends, ogromna većina bi samo slegla ramenima. A sve one su nosile uniformu i puškom se rame uz rame borile sa muškarcima. Nije onda ni čudo što su u našem „ratničkom narodu” nepoznate one žene koje nikada nisu ubile nikoga, a spasile na hiljade života.

Jedna od njih je Dijana Budisavljević (devojačko prezime Obexer), srpska verzija nemačkog industrijalca Oskara Šindlera koji je spasio preko hiljadu Jevreja za vreme Drugog Svetskog rata, sa tom razlikom što je Dijana spasila deset puta više žena i dece iz ustaških koncentracionih logora. Rođena je 15. januara 1891. godine u Inzbruku u Austriji gde se 1917. godine udala za Julija Budisavljevića, lekara srpske nacionalnosti. Doktor Budisavljević 1919. godine dobija posao na Medicinskom fakultetu u Zagrebu kao profesor hirurgije i njih dvoje se sele u Zagreb gde ih zatiče početak Drugog svetskog rata i rađanje profašitičke države NDH. Zahvaljujući svom položaju na fakultetu, dr Budisavljević je bio jedan od retkih Srba koji su bili pošteđeni progona ustaške vlasti.

Kada je u oktobru 1941. godine saznala za dečji logor Lobor-Grad u kome su smeštena srpska, jevrejska i romska deca, ona započinje akciju prikupljanja novčane i humanitarne pomoći zajedno sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem. Nastala u početku kao akcija pomoći u hrani i lekovima, ovaj hrabri poduhvat je vremenom prerastao u izvlačenje žena i dece iz mnogih logora u Hrvatskoj. Podmićivala je železničke radnike da zaustavljaju vozove koje su prevozili majke i decu na rad u Nemačkoj, radnici Hrvatskog Crvenog Krsta su u Mariboru i Lincu skidali bolesne i nemoćne zatvorenike i vraćali ih nazad u Hrvatsku gde su im nalazili smeštaj među mnogobrojnim katoličkim porodicama ili u crkvama.

U martu 1942. godine upoznaje glavnu medicinsku sestru Dragicu Habazin koja joj je tokom narednih godina pomagala u brizi nad nekadašnjim zatvorenicima. Početkom jula 1942. godine, nemački oficir Albert von Kotzian joj daje pisanu dozvolu da izvede decu iz logora Stara Gradiška. Uspela je da skloni više od 6.000 dece. Nakon dobijanja dozvole, u avgustu 1942. godine, uz pomoć Zagrebačke arhiepiskopije, ogranka humanitarne organizacije Caritas, premešta decu iz državnih ustanova u porodične kuće u Zagrebu i u seoska domaćinstva. Nekoliko hiljada dece je dobilo smeštaj.

Akcija spasavanja je trajala tokom celog Drugog Svetskog rata, a Dijana Budisavljević je za to vreme obilazeći logore i sama obolela. U cilju da sačuva identitet zatvorenika, vodila je dokumentaciju o svim majkama i deci koje je uspela da izvuče iz logora. Njena dokumentacija, od skora poznata kao Dijanina lista, se završava sa cifrom 15.336 od čega je 3.254 dece umrlo. Više od 12.000 dece je spašeno i preživelo rat. Bez ikakve želje da umanjimo značaj Oskara Šindlera, napominjemo da je čuveni humanitarac spasao 1.200 Jevreja.

U Dijaninom dnevniku, koji je započela 23. oktobra 1941. godine, do detalja su opisane sve akcije i ljudi koji su joj pomagali, strahote koje je videla i poteškoće na koje je nailazila. Dnevnik je odštampan 2003. godine u samo 700 primeraka od strane Hrvatskog državnog arhiva. Nakon završetka rata, 28. maja 1945. godine, na zahtev Ministarstva socijalne politike Hrvatske ona predaje celokupnu dokumentaciju dvojici agenata OZNA. Oduzeti su joj spiskovi sa imenima i albumi sa fotografijama, čime joj je onemogućen dalji rad i spajanje majki sa oduzetom decom. Ponudila je svoju pomoć u daljoj identifikaciji dece, ali je Ministarstvo socijalne politike odbilo tu ponudu.

Posle rata polako pada u zaborav jer nove vlasti nisu blagonaklono gledale na nju i njen rad, a onda se 1972. godine vraća u rodni Inzbruk gde umire 20. avgusta 1978. godine. Njeno hrabro i nesebično delovanje je javno nagrađeno tek početkom XXI veka, sa zakašnjenjem od čak 65 godina.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara 2012. godine, posthumno je odlikovana Zlatnom medaljom Miloša Obilića za hrabrost i lično herojstvo. Prvi je nosilac odlikovanja Srpske Pravoslavne Crkve Carica Milica za plemenitost i humanitarni rad. Odlikovanje je predato njenom praunuku 18. oktobra 2013. godine. Park u Beču od 13. oktobra 2014. godine nosi njeno ime, a rodna kuća u Inzbruku nosi naziv Obexer house. Danas i ulice u Beogradu, Kozarskoj Dubici i Gradiškoj nose njeno ime.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 14.06.2015.
Mnogo je lepo kada pišete o ovako velikim ličnostima! Zaista, DIVAN primer ljudske humanosti i hrabrosti, pre svega!!! Čitajući ovaj tekst, pokušavam, koliko je to moguće, u mislima svojim da dočaram, barem delić, onoga što je ova hrabra žena proživela? Naravno, nije ni čudo što je njena duša u dva navrata poklekla!? Kao ateisti i kosmopoliti, zaista mi prija kada autor nekog teksta, kao u ovom slučaju, ne izostavi detalje koji su veoma važni: ...radnici Crvenog Krsta su u Mariboru i Lincu skidali bolesne i nemoćne zatvorenike i vraćali ih nazad u Hrvatsku gde su im nalazili smeštaj među mnogim katoličkim porodicama ili u crkvama! Svestan sam rizika da ću kod velikih nacionalista, možda, izazvati revolt!? Za pohvalu je potez izdavača koji štampa i objavljuje dnevnik g.Diane Budisavljević, ali se pitam zašto u tiražu od samo 700 primeraka? Sve pohvale autoru ovog teksta ali za kraj imam jedan amandman: zanima me koji je motiv autora kada napiše da je g.Diana Budisavljević srpska verzija nemačkog industrijalca Oskara Šindlera? Sasvim je umesno poređenje ove dve ličnosti ali čemu nacionalna odrednica!? Prvo, g.Diana jeste srpska snaha ali je rođena i odrasla u Austriji, a drugo, ona je veliki heroj i humanitarac-kosmopolita, što dokazuje činjenica da je spašavala odrasle i decu različitih nacionalnosti... Spašavala je ljude! ČAST I SLAVA g.Diani Budisavljević !!!
Odgovori
Eržika, 16.01.2016.
Svaka čast za komentar, potpuno se slažem sa vama !
Odgovori
Jasminka, 05.02.2016.
Gospodine Djuro, kad se vec divite toj izuzetnoj zeni koja je spasavala ljude,sto je tacno, zasto ste onda imali potrebu da naglasite da ste ateista? Citala sam jos neke vase komentare i primetila da nekako uvek nadjete za shodno da naglasite da ste ateista! Navodno se divite nekome kome nije bila vazna ni vera, ni nacionalnost, a sami se verski opredeljujete. I to negde gde vi i vase opredeljenje nije uopste bitno (posto pisete o Dijani Budisavljevic a ne o sebi).
Odgovori
Sopček Đura, 06.02.2016.
Uvažena g. Jasminka, Zahvaljujem se na Vašim sugestijama koje sam, iskreno, shvatio krajnje dobronamerno! Nisam imao nameru da naglašavam svoj ateizam u lošoj nameri niti da povredim nečija verska osećanja... Što se tiče, kako rekoste, patnje za Titovim vremenima, nadam se da Vaše reči nisu upućene na moju adresu, obzirom da ni jednog sekunda tokom svog života nisam bio pripadnik niti jedne političke, verske ili bilo koje organizacije! Od kada znam za sebe, želeo sam uvek da budem individualac... Želim Vam, pre svega, dobro zdravlje i uspeh u životu!
Odgovori
Jasminka, 05.02.2016.
Evo svima onima koji pate za titovim vremenima dokaza koliko su ta vremena bila sustinski dobra. U titovo vreme su joj oduzeta dokumenta i sprecena je da ponovo spoji decu sa svojim porodicama! Monstruozno! Na kraju je morala da se vrati u Austriju bez da je bilo ko i pomenuo, a kamoli odlikovao za to sto je radila u ta divnatitova vremena!
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nikada nisam bio siromašan, ali sam često bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.

Mike Todd

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |