Velike ljubavi velikih ljudi XXV - Pustinjska princeza Agata Kristi

11 Jul 2017
Autor Tea
2290 pregleda

Nije za čuđenje što je „kraljica zločina”, neverovatnih zapleta i brilijantnih raspleta, uspela da jedan segment sopstvene ljubavne drame i razočarenja smesti u okolnosti jedanaestodnevnog nestanka u kojima, da je nisu pronašli, čak ni jedan od njenih čuvenih dektektiva svih vremena „Paoro” ne bi mogao da otkrije da li ju je suprug ubio, ili joj se dogodilo kakvo drugo zlo. Koliko god je misterije u životu svojih junaka jasno i britko rasvetljavala do poslednjih detalja, svoju sopstvenu je uspela do kraja da zadrži pod velom tajne, Agata Kristi.

Velike ljubavi velikih ljudi XXV - Pustinjska princeza Agata Kristi

Provela je čitav život u stvaranju pre svega kriminalističkih romana koji spadaju u red najprevođenijih na svetu, a po čitanosti stoje rame uz rame sa Biblijom i Šekspirovim dramama, pa ipak jednog trenutka kao da je bila ulovljena u mrežu koju nije svojim perom isplela i zbog koje je poput nekih svojih herojina poželela da je nema. Tog 3. decembra 1926. tridesetšestogodišnja Kristi poljubila je svoju usnulu ćerku Rozalind, sela u automobil i odjurila u noć. Verujući da joj se čitav život raspada i da niko neće žaliti kada je više ne bude bilo, u želji da kazni svog prvog muža zbog preljube svojim nestankom podigla je na noge celu Britaniju.

Naočitog mladog avijatičara Arčibalda Kristija, Agata Meri Klarisa Miler upoznala je 1912. na jednoj igranci. Sve se dešavalo kao u idiličnom ljubavnom romanu. Zaljubili su se i veoma brzo verili, ali zbog izbijanja Prvog svetskog rata i obaveza pilota prema vojsci, iako su u više navrata pomerali datum venčanja, među njima je postojala iskrena i topla ljubav. Konačno su se venčali tokom njegovog prvog odsustva na Badnji dan, nakon čega se Arčibald vratio u bazu u Francuskoj, a Agata priključila dobrovoljnim bolničarkama u rodnom Torkiju.

Suočivši se sa brojnim izbeglicama iz Belgije i medicinskim delovanjem otrova, čekajući muža koji ju je posećivao tokom svakog odsustva, počela je da piše svoj prvi roman Misterija u Stajlzu, u kojem je stvorila Herkula Poaroa, brilijantnog detektiva čija slava i danas ne jenjava.

Krajem rata Arčibald je sa činom vazduhoplovnog pukovnika premešten u London, gde mu se Agata pridružila i mladi bračni par konačno osnovao svoju porodicu 1919. kada im se rodila ćerka Rozalind. Po okončanju rata, mladi pukovnik je na iznenađenje svih napustio vojsku, a Agata uspela da izda svoj prvi roman koji joj je doneo bedan honorar od samo 25. funti, ali i jasan nagoveštaj da je pred njom blistava književna karijera. Iako su Kristijevi ličičli na sve ostale srećne londonske porodice, Arčibald je sve češće vreme provodio u društvu žena sumnjivog morala koje je Agata, dok su bile diskretne, tolerisala nadajući se da je to samo faza koja mu je neophodna da zaboravi strahote rata i da će uskoro proći.

Samo par meseci nakon što joj je umrla majka, pukovnik Kristi je svojoj supruzi saopštio da se zaljubio u svoju sekretaricu Nansi Nil, a onda pre nego što je napustio kuću u kojoj su živeli, zatražio razvod.

Iste večeri, poljubivši ćerku koja je mirno spavala i ostavivši svojoj sekretarici pismo u kojem je obaveštava da odlazi u Jorkšir na neodređeno vreme, Agata Kristi je takođe zauvek napustila kuću u Bekširu u kojoj su živeli. Događaji koji su potom usledili u mnogome su ličili na zaplete koje je „kraljica misterija” kasnije vešto osmišljavala u svojim romanima.

Sutradan je u obližnjem kamenolomu pronađen njen napušten automobil na čijem sedištu se nalazio njen krzneni kaput i vozačka dozvola.

Iako je čvrsto verovala da nikome neće nedostajati, u potragu za njom je krenulo preko 1000 policajaca kojima se priključilo i oko 15.000 obožavalaca. Vreme je prolazilo, a kako nikakvih novih tragova nije bilo, nagađanja javnosti o mogućem scenariju su išla u tri pravca: 1. ubio ju je muž kako bi nesmetano mogao da nastavi život sa svojom ljubavnicom, 2. njen nestanak predstavlja samo dobar marketinški trik i 3. emotivno skrhana zbog majčine smrti i muževljevog neverstva izvršila je samoubistvo.

Uz molbu da se jave oni koji imaju bilo kakvu informaciju o nestanku, sve novine su objavljivale vest sa njenom slikom. Činilo se da je književnica nestala bez traga sve dok se jedanaestog dana nije javio muzičar Bob Tapin koji je svirajući za goste u hotelu Old Svon u malom gradiću Harogejtu primetio Agatu Kristi na podijumu za ples.

Informacija je bila tačna, ali kada je 14. decembra policija stigla u hotel, među prijavljenim gostima su umesto gospođe Agate Kristi pronašli Terezu Trejsi Nil.

Nakon podrobnog lekarskog ispitivanja ustanovljeno je da nema fizičke povrede, ali obzirom da se nije sećala ničega u proteklih desetak dana, kao ni zašto se prijavila pod prezimenom svoje suparnice, u njen lekarski karton je zabeležen kratkotrajni gubitak pamćenja izazvan saobraćajnom nesrećom, kao i da je pretrpela nervni slom praćen željom za napuštanjem kuće i lutanjem. Kako je sa samo jedanaest godina ostala bez oca, majčina smrt ju je duboko potresla, a u tako teškom životnom trenutku neverstvo muža zamalo i dokusurilo.

Agata Kristi nikada nije dala bilo kakvu izjavu ili objašnjenje povodom svog misterioznog nestanka, a nakon ovog događaja trpela je Arčibaldove vanbračne izlete još dve godine, a potom konačno rešila da se razvede i lati pisanja. Uspostavilo se da je to bila sjajna odluka.

Sudbina je htela da se u potrazi za novom inspiracijom, uskoro pridruži ekspediciji čuvenog engleskog ahreologa Čarlsa Leonarda koja je krenula na arheološka iskopavanja u Ur, drevni grad južne Mesopotamije u kojoj joj je kao pratilac dodeljen četrnaest godina mlađi, pomalo namrgođeni naučnik potpuno predan arheološkom istraživanju, Maks Melouen.

Kada su kasnije pričali anegdote o tom putovanju u kojima je ona ushićeno ali uredno ređala grnčarije koje je pronalazila, a on uživao posmatrajući je, oboje su izjavili da se uprkos predrasudama koje su oboje imali o vremenu koje moraju da provedu zajedno, među njima dogodila ljubav na prvi pogled i da su već prve večeri utonuli u san razmišljajući jedno o drugome. Mada je do tada čitao isključivo stručnu literaturu, obećao joj je da će čim pre pročitati bar jednu njenu knjigu, a ona da će napisati bar jednu o Mesopotamiji i arheolozima.

Tih prvih mesec dana dok joj je plivajući po jezeru ili uveče uz crno vino pričao priče o drevnim državama, nisu ni sanjali da će ostati zajedno sve do kraja njenog života.

Oduševljen damom koja može bezbrižno da spava u usijanoj pustinji, ne žali se na žegu, slabu ishranu, pesak i loše higijenske uslove tokom ekspedicije, a pritom je ljupka, pametna i šarmantna, shvatio je da samo sa njom želi da provede ostatak života. Po dolasku u Torki, Maks Melouen je zaprosio svoju „pustinjsku princezu” i strpljivo čekao njen odgovor, a ona u strahu zbog prethodnog iskustva i ozbiljne razlike u godinama, nesigurna i uplašena je rekla da mora da razmisli, a potom jedini savet potražila od svoje ćerke.

Kako se prema narodnoj izreci jedino ljubav i kašalj ne mogu sakriti, Rozalinda koja je odavno shvatila šta se između njih dešava odgovorila joj je da pošto Maks zna da igra tenis i predstavlja jedinu nepoznatu osobu u njihovom životu koju njen pas Pit prihvata, smatra da je on idealan budući muž njene majke, kao i njen očuh.

Venčali su se u septembru 1930. i narednih skoro pola veka proveli u braku ispunjenom ljubavi, međusobnog podržavanja i razumevanja. Pratila ga je i pomagala mu u svim narednim istraživanjima, a uporedo pisala romane koji su značajno obeležili svetsku književnost. Maks je u svom slobodnom vremenu upijao sve njene romane, a ona Ubistvom u Mesopotamiji ispunila dato obećanje.

Predanim radom i uzajamnom podrškom, ovaj bračni par je uspeo da svako u svom domenu za života doživi vrhunac profesionalnog uspeha. Agata Kristi je postala svetski najpoznatija književnica krimi romana zbog čega je odlikovana Ordenom Britanskog Kraljevstva i dobila titulu Dame, a njen suprug je postao arheolog svetskog renomea koji je odlikovan Ordenom Komandanta Britanske imperije 1960, a potom i uvršćen u red vitezova, što ih ubraja u retke britanske parove koji su svako za svoje zasluge stekli titulu Ser, odnosno Lady.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru