Kako je nastao sapun

Otkrića na starim vavilonskim iskopinama potvrđuju da su ljudi koristili sapun još pre 5000 godina. Njegova primarna namena se razlikovala od današnje. U početku se nije koristio za ličnu higijenu, već u medicinske svrhe za tretman kožnih oboljenja.

Najstariji pronađeni tragovi proizvodnje sapuna vraćaju nas u drevni Vavilon 2800. godine p.n.e. Tehnologija izrade se zasnivala na dugotrajnom kuvanju životinjskih masti sa pepelom od drveta. Korišćen je za pranje vune pre njene upotrebe za izradu odeće.

Ebersov papirus iz 1550. godine p.n.e opisuje kako se u starom Egiptu spravljao sapun od biljnih ulja pomešanih sa alkalnim solima. Ova sapunu slična supstanca korišćena je za tretman rana i kožnih oboljenja, kao i za pranje posuđa i odeće.

Drevni Grci su se kupali bez sapuna. U te svrhe su korišćene voda, komadi gline, pesak i pepeo, nakon čega bi telo premazivali uljem. U II veku p.n.e poznati grčki lekar Galen je preporučio kupanje sapunom kao preventivu kožnim oboljenjima.

Sličan način održavanja lične higijene praktikovali su i Rimljani dok sapun nije ušao u masovnu upotrebu. Ruševine Pompeje, jednog od gradova koje je uništila erupcija Vezuva 79. godine, otkrile su kompletnu fabriku sapuna iz tog vremena.

Stari Germani i Gali su takođe spravljali sapun, ali izgleda da nisu najbolje razumeli njegovu svrhu. Dugo je korišćen kao dekorativni element u kosi.

Arapski hemičari su prvi napravili sapun od biljnih i aromatičnih ulja. Pravljen je u Nabukusu, Kufi i Basri i po prvi put u svojoj istoriji bio je mirišljav i obojen. Od početka VII veka, u arapskim zemljama je uveliko korišćen za održavanje lične higijene u čvrstom i tečnom obliku, a postojao je i poseban sapun za brijanje.

Do 1200. godine centri izrade sapuna su postali francuski Marsej i italijanska Savoja. Od VIII veka Španija i Italija su za izradu sapuna koristile koziji loj i pepeo bukovog drveta. U isto vreme, Francuzi su u izradu sapuna uveli maslinovo ulje. Vremenom, dodavane su mirisne note, i sapun se isprofilisao na nekoliko tipova - za kupanje, brijanje, pranje kose i pranje veša.

Zbog boljeg razumevanja uloge higijene i njene povezanosti sa opštim zdravljem, industrijska proizvodnja sapuna je zaživela krajem XVIII veka. U to vreme, 1791. godine patent hemičara Nikolasa Leblanka i Mihaela Ševreula u spravljanju natrijum karbonata doneo je proboj ovoj industriji. Nešto kasnije, 1811. godine, Ševreul je objasnio prirodu i vezu između masnih kiselina, glicerina i masti. Sledeće važno otkriće su bili sintetički deterdženti koje su razvili Nemci 1916. godine.

Komercijalni sapuni, kakve poznajemo danas, pojavili su se u vreme Prvog svetskog rata. Prvi koji je uveo tehnologiju koja je „sapun pravila za manje od jednog dana” bila je fabrika Procter & Gamble, sa svojim brendom Ivory, koja je i danas jedan od vodećih proizvođača sredstava za higijenu.

 

Alepo sapun

Stvoren u sirijskom gradu Alepu, jednom od najstarijih stalno naseljenih gradova na svetu koji na istom mestu stoji više od 8000 godina, postao je uzor za stvaranje svih modernih sapuna širom sveta. Drevni sirijski grad je bio kraj Puta svile koji je povezivao istok i zapad pre uspostavljanja pomorskih trgovačkih puteva.

Jedan od najznačajnijih trgovačkih artikala u to vreme je bio jedinstveni sapun koje su proizvodile generacije sirijskih majstora. Način proizvodnje ovog visoko cenjenog sapuna se nije promenio do danas; maslinovo ulje, lovorovo ulje i voda se mešaju sa natrijum hidroksidom, zagrevaju i ostave da se stegnu u sapun. Potom se seče na komade i ostavlja da zri na tamnom mestu najmanje sedam meseci. Boja se menja od zelene do prepoznatljive mrke koja je zaštitni znak Alepo sapuna. Veoma brzo, Evropa je usvojila metodologiju izrade Alepo sapuna i počela da pravi svoje varijacije.

Ljudi iz celog sveta uverili su se u njegov kvalitet i učinili ga jednim od najpoznatijih proizvoda kozmetologije do danas zbog izuzetne čistoće, hidratantnih svojstava i odsustva konzervansa, hemijskih aditiva i parfema.

 

Sapun iz Kastilje

Nakon što je gotovo ceo milenijum korišćen u Siriji, čuveni sapun iz grada Aepa je krenuo Putem svile do Azije, Bliskog istoka i Persije. Tokom XI veka, Krstaši su se na teritorijama Svete zemlje upoznali sa kvalitetom i načinom izrade Alepo sapuna. Nakon povratka u Evropu, gde mnogi sastojci u to vreme nisu bili dostupni, počeli su da prave sapune od dostupnih sastojaka, zasnovane na Alepo tehnologiji.

Malo je reći da je manjak higijene bio ozbiljan problem u srednjevekovnoj Evropi. Munjevito širenje zaraznih bolesti zahtevalo je revoluciju u javnoj i ličnoj higijeni. Prva proizvodnja evropskog sapuna započela je u regionu Mediterana i sa dolaskom muslimanskih majstora sapuna počela da se širi po Španiji i Italiji u XII veku. Njihova posvećenost poslu doprinela je nastanku brojnih centara za izradu sapuna u španskoj Malagi, Kartagini, Kastilji, kao i u italijanskim gradovima Savoni, Napulju, Bolonji i Veneciji. Među svim ranim proizvođačima sapuna izdvojio se jedan koji je bio daleko bolji i kvalitetniji od drugih - sapun iz Kastilje.

Pokušavajući da poštuju do detalja tehnologiju izrade Alepo sapuna, majstori iz Kastilje su se našli u problemu. Nije bilo moguće naći lovorovo ulje, jedan od glavnih sastojaka. Velika sreća je bila u tome što je region Kastilje obilovao kvalitetnim maslinovim uljem, pa su odlučili da ne traže zamenu lovorovom ulju, nego da koriste isključivo maslinovo. Rezultat je bio izuzetno blag, beli sapun, koji je zadržavao svoju boju i nakon zrenja. Postao je omiljen među španskim plemstvom. Do XV veka odvojio je celu Evropu.

Čak i danas, nakon pet vekova, originalni, ručno pravljen sapun iz Kastilje se smatra jednim od najboljih sapuna na svetu koji se koristi za higijenu tela dece i odraslih, pranje kose i osetljivih tkanina.

izvor: Soap History

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 14.07.2016.
Zanimljivo i poučno! Deo rituala svakog od nas o kome, skoro nikada, ozbiljnije ne razmišljamo!? Ovaj članak me je ponukao na detaljniju analizu kvaliteta sapuna koji, obzirom na posao kojim se bavim, veoma često koristim...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |