Kaleidoskop, igračka koja se nikad ne preraste

Autor RiznicaVremeplovNauka i tehnologijaHobi

Vrlo često su najjednostavnije stvari najsavršenije. Vizuelni doživljaj eksplozije boja mozaičnih, simetričnih kaleidoskopskih slika, ta čarobna razigranost šarenih perli i svetla baš svakome zagolica sećanja mirisom detinjstva.

Uvreženo je mišljenje da je kaleidoskop tekovina kineske civilizacije, ali čovek koji se 1817. godine dosetio kako da iskoristi magiju ogledala i svetlosti, bio je škotski pronalazač i profesor Edinburškog Univerziteta Dejvid Bruster (Sir David Brewster), poznat u svetu fizike po naučnim radovima iz oblasti optike.

Nije poznato koji su razlozi naveli Dejvida Brustera da patentira kaleidoskop. U istorijskim podacima se ne navodi da li je do ovog otkrića došao slučajno proučavajući optičke zakone, ili je kao brižni otac osmislio igračku za svoju decu. Ironijom sudbine, 1831. godine, tvorac igračke kojoj se svako oko raduje izvodi hemijski eksperiment koji ga je skoro potpuno oslepeo i ostavio hendikepiranim za ceo život.

Reč kaleidoskop je kovanica koja je nastala od tri grčke reči: kaleo – lep, eidos – lik, slika, izgled, skopeo – posmatram, gledam, i doslovno znači „gledam lepe slike".

Tajna optičke opsene kaleidoskopa leži u simetričnom odrazu dobro postavljenih ogledala, kojih može biti od 1 do 6 (mada se najčešće koriste tri ogledala) i u šarenilu:

  • perlica, sitnih krhotina raznobojnog stakla, kamenčića,
  • raznobojno obojenih staklenih diskova,
  • raznobojnih tečnosti koje se zbog različite gustine međusobno ne mešaju,
  • tečnosti u kojoj plutaju čvrsti objekti.

Sami cilindri, odnosno valjkasta tela kaleidoskopa mogu da budu napravljena od različitih materijala: kartona, plastike, drveta, bambusa, metala, različitih legura, stakla, itd.

Najveći kaleidoskop na svetu je čuveni Katskil kaleidoskop (Kaatskill Kaleidoscope). Visok je 18,3 metra i nalazi se u mestu Mount Temper u državi Njujork. Dizajnirali su ga i izgradili Ajzak Abrams (Isaac Abrams) i njegov sin Rafael šezdesetih godina prošlog veka, a za javnost je otvoren 1996. godine. Njegova izgradnja je koštala 250.000 $. 

Neki od najmanjih primeraka kaleidoskopa ikad napravljenih mogu da se nadju u Kozi Bejker muzeju (Cozy Baker) kao minijaturne replike koje je dizajnirao i napravio od vitražnog stakla umetnik Karl Geler (Carl Goeller). Mnogi kreatori kaleidoskopa prave minijaturne radne modele originala. Ne zna se tačno koji je kaleidoskop najmanji na svetu, ali mnogi primerci su dizajnirani kao nakit, te se mogu naći kao privezak na ogrlici ili kao sastavni deo prstena.

Najskuplji kaleidoskop je prodat na aukciji 2000. godine u Londonu za 45.000 engleskih funti. Veličanstveni kaleidoskop umetnika Vilijema Lija Njutna (W. Leigh Newton) je napravljen od mesinga i ima zupčasti mehanizam sa mogućnošću podešavanja brzine okretanja staklenih diskova. Neki delovi ovog impresivnog primerka su napravljeni od mahagonija i slonovače.

Ovu magičnu igračku možete da napravite i sami od štapa i kanapa, odnosno od materijala koji sigurno imate u kući. Umesto ogledala možete da iskoristite bilo koju reflektujuću površinu, karton obavijen aluminijumskom folijom, ili tvrđi celofan sa neke ambalaže. Sigurno ćete obradovati svoje najmlađe, a nema nikakve sumnje da će se i vaš pogled ušunjati u cilindar koji obećava lepezu neponovljivih slika i koji će vas, bar za trenutak, vratiti u najbezbrižnije razdoblje života.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Biti zaljubljen ne znači nužno i voleti. Biti zaljubljen je određeno stanje; voleti je čin. Stanje podnosimo, za čin se odlučujemo.

Denis de Rougemont

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |