Taj prljavi novac

14 Apr 2013
Autor Tea
181 pregleda

Novcem može da se kupi sat ali ne i vreme, može da se kupi lek ali ne i zdravlje. U dodiru sa novcem uglavnom osećamo sigurnost i sreću zbog onoga što njime možemo da priuštimo. Retko ko razmišlja o tome da svaki dodir novca krije opasnost da se razbolimo. Kao što opran novac nije čist, tako je i čist novac zapravo prljav.

Taj prljavi novac

Ako pođemo od toga da papirna novčanica ima vek trajanja od 18 meseci do 10 godina, i da za to vreme ona prođe kroz ruke miliona ljudi, logično je da se na njoj naseli kolonija bakterija. Teško je zamisliti koliko i kakvih sve virusa jedna banknota može na sebe da preuzme. Zbog velikog opticaja, novac se kontaminira velikim brojem mikroorganizama sa ruku, najčešće iz grupe crevnih bolesti ali i drugih virusa među kojima je i grip.

Najprljavija novčanica je kineska banknota “ženminbi” (100 juana). Tokom istraživanja, na svakoj od njih je pronađeno najmanje 180.000 bakterija. Kada je evro u pitanju, iako se ove novčanice obrađuju sprecijalnim sredstvom koje bi trebalo da spreči razmnožavanje bakterija, testirane novčanice su na sebi imale u proseku po 26.000 bakterija, što je dovoljan broj patogenih organizama za izazivanje infekcije.

Bakterije se najmanje zadržavaju na sitnom kovanom novcu. U dodiru sa njim, izloženost zarazi je slična kao u dodiru sa kvakom ili rukohvatom na stepeništu. Kada je papirni novac u pitanju na novčacnicama su pronađena tri osnovna tipa opasnih bakterija, uglavnom onih koje izazivaju stomačne tegobe ali i ešerihija koli koja je potencijalno veoma opasna.

Iako novčanice nisu dobra podloga za razmnožavanje virusa, nedavna otkrića su pokazala da virus gripa može da se “ugnjezdi” na novcu i da tako preživi i duže od dve nedelje. Da bi utvrdili koliko su virusi sa novca potencijalno rizični kada je reč o epidemiji gripa, naučnici su upotrebljavane papirne novčanice zarazili promenljivom koncentracijom gripa i ostavili ih na sobnoj temperaturi. Iako virusi u ovakvim uslovima uglavnom mogu da prežive par sati, tokom ovog eksperimenta se uspostavilo da su preživeli nekoliko dana. Kada su virus izmešali sa malo sluzi iz nosa i ždrela, uspostavilo se da je virus neobično “žilav” pa je na nebiološkoj podlozi preživeo duže od dve nedelje.

Analize istraživanja u evropskim zemljama su pokazale da od svih stvari koje su predmet naše svakodnevne upotrebe, uključujući i rukohvate na pokretnim stepenicama, kvake i terminale, novac percipira kao delako najprljaviji. Ankete su takođe pokazale da se sve više ljudi odlučuje za plaćanje karticama ne samo zato što je to jednostavniji, već i zato što je daleko čistiji način plaćanja.

U grupu ljudi visokog rizika spadaju oni čija profesija nalaže stalan kontakt sa novcem, među njima su svakako bankari, iako svi kažu da njihov novac nije "prljav”.

Ljudska koža, a posebno ruke, su stanište brojnih mikroorganizama od kojih su neki bezazleni stanovnici kože koji sa njom čine skladnu floru. Za razliku od njih, bakterije i virusi spadaju u grupu mikroorganizama koji predstavljaju pretnju po ljudsko zdravlje. Najčešće se zadržavaju u području oko noktiju i između prstiju. Rizik od zaraze se smanjuje pre svega pravilnim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon kontakta sa novcem a pre jela ili dodirivanja oka i usta.

Pravilno pranje ruku je veoma jednostavno, iziskuje samo 30-40 sekundi vremena a predstavlja najjalkši način kojim se uništava čak 99% svih zaraza koje sobom potencijalno nose prljave ruke.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Mirjana, 14 Apr 2013

Kad je kameleon naučio, valjda ćemo i mi. :)

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru