“Ja poznajem tri krsta – kaže blaženi Avgustin. Jedan krst koji spasava, i to je krst Hristov. Tim krstom se spasava i čovek. Drugi krst je krst razbojnika raspetog s desne strane. A poznajem i treći krst kojim čovek može izgubiti večnost. To je krst razbojnika raspetog s leve strane. Tipovi ovih ljudi – tj. dvojica razbojnika, predstavljaju celokupno čovečanstvo. Krst razbojnika s desne strane prihvata i preuzima na sebe krst Hristov. Krst razbojnika sa leve strane predstavlja onaj deo čovečanstva koji ne prima krst Hristov i tako se gubi. I uopšte, krst ne možemo izbeći ni na koji način.”

Ova nedelja je ujedno sredina posta. Ljudi postepeno osećaju blagi psihički i fizički umor, i preko im je potrebna snaga da istraju u daljim naporima. Post je podvig celokupnog bića čovečijeg, koji podseća na teški uspon uz strmu planinu. Značaj Krsta Hristovog za one koji se podvizavaju postom Crkva je objasnila u bogoslužbenim pesmama. Poput olistalog drveta koje daje hlad, svežinu i odmor umornom putniku, Krst Hristov u podvigu posta daje vernima svežinu i ohrabrenje za završetak ovoga dela. Krst Hristov, kao znamenje pobede nad smrću, priprema nas za radosno proslavljanje Pobednika nad adom i smrću. Krst Hristov se poredi sa drvetom koje je osladilo gorke vode Mere, sa drvetom života koje je zasađeno usred Raja.

Od srede Krstopoklone sedmice na liturgijama Pređeosvećenih Darova se čitaju posebne jektenije za one koji se pripremaju za krštenje, a usubotu treće nedelje Velikoga Posta, od davnih vremena, na sredinu crkve se iznosi krst. Znamo da je Veliki post priprema za Strasnu sedmicu, za dane u koje se Crkva seća stradanja, raspeća i krsne smrti Isusa Hrista. Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju ima za cilj da nas opomene na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane.