Najstarije svedočanstvo o ovom postu datira sa kraja II veka. Sveti Irinej Lionski, u pismu papi Viktoru povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, pominje pashalni post koji je u to vreme trajao kraće nego danas (tri dana), a praktikovan je svuda. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan, prema praksi Rimske i Afrikanske crkve.

Iz Sirijske didaskalije (druga polovina III veka), vidi se da je pashalni post trajao jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo o pashalnom postu u trajanju od 40 dana potiče iz IV veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz pashalne poslanice Sv. Atanasija Velikog. Današnji oblik vaskršnjeg posta, Velika četrdesetnica, razvio se u V veku.

Post je višedimenzijskog karaktera i ni u kom slučaju nije odricanje od hrane i izgladnjivanje, jer po rečima svetih Otaca: „Mi nismo teloubice, već strastoubice”. Post u hrišćanstvu ne predstavlja samo odricanje od masne ili mrsne hrane, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu praznika.

Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedjeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova. Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smjenuju - Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.

Čista nedelja, prva nedelja Vaskršnjeg posta, slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine, u vreme carice Teodore i Patrijarha Metodija, a posle gonjenja ikona u VIII i IX veku. Međutim, praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je još u IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.

Negde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka. Na Čisti ponedeljak, žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.

Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na vratima osvane krst od testa, za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično sa njom plaše decu, jer ona pazi koja deca se ne drže pravila posta i kad neko pojede nešto mrsno, odmah ga kupi i odnosi u neku strašnu rupu. Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i trpa svu decu u vreću i odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Korizma je verovatno bila narodna personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja roditeljima služila da lakše objasne deci pravila ponašanja u vreme posta.

Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se „kvočka”. U Republici Srpskoj tu osobu posade „na legalo”, prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu (Pepeljavu sredu) je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.

U južnoj Srbiji na prvoposni četvrtak - Čisti četvrtak, prave se posebni „kolači” koji se daju stoci na Teodorovu subotu. U taj dan se ugovaraju svadbe koje će biti tek posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

izvor: SPC • foto: uskršnjejaje.rs