Na jednom od ostrvaca nalazi se napuštena, oronula vila, na kojoj su još uvek vidljivi tragovi nekadašnje lepote. Mali kameni most između njih je veoma uzak i dug samo nekoliko metara, pa deluje kao prirodni luk koji spaja dva dela ostrva.

Ostrvo je dobilo ime po šupljinama na obali Posillpoa, i vodi poreklo od latinske reči cavea (mala šupljina), a vremenom je kroz dijalekt prozvano „Kaviola“. Prvobitno, ostrvo se zvalo Euplea, po zaštitnici sigurne plovidbe, a na njemuje bio smešten hram posvećen boginji Veneri. Na njemu još uvek postoji nekoliko ruševina iz vremena Rimljana, a napuljske legende kažu da je rimski pesnik Vergilije baš na Gaioli izučavao svoje mađioničarske trikove.

Početkom XIX veka na ostrvo se doselio pustinjak poznat kao „Čarobnjak“. Ubrzo nakon toga, na jednom od ostrvaca je nikla vila, u kojoj je jedno vreme živeo i Norman Daglas, britanski pisac poznat i po delu „Zemlja sirena“. Iako ostrvo zbog pitome prirode i blizine kopna deluje kao privlačno mesto za život, neslavnu reputaciju prokletog dobilo je zbog česte prevremene smrti svojih vlasnika.

Serija nesreća koje su pogađale njegove vlasnike započela je oko 1920, kada je Švajcarac Hans Braun pronađen mrtav i umotan u tepih. Nedugo nakon toga, njegova supruga se udavila u moru. Sledeći vlasnik, Nemac Oto Grunbek, umro je na ostrvu od srčanog udara. Slična sudbina je zadesila i vlasnika farmaceutske kompanije, Maurisa Sandoza, koji je izvršio samoubistvo u psihijatrijskoj ustanovi. Sledeći nesrećnik u nizu, nemački vlasnik industrije čelika, baron Karl Pol Langheim, raskalašnim životom je doveo sebe do finansijske propasti. Ostrvo je pripadalo i Đaniju Anjeliju, predsedniku kompanije Fiat, čiji je sin jedinac izvršio samoubistvo. Nakon toga, Anjeli se zbližio sa svojim bratancem u želji da mu prepusti kormilo kompanije, ali je i on nažalost umro od retke vrste karcinoma sa samo 33 godine. Još jedan bivši vlasnik ostrva Gaiola, Pol Geti, preživeo je golgotu kad mu je unuk kidnapovan, a otmičari uz poruku o otkupu poslali pramen njegove kose i uho. Poslednji vlasnik ostrva, Đanpaskal Grapone, završio je u zatvoru nakon što je njegova osiguravajuća kompanija propala. Od tada, vila je napuštena, a ostrvo nenaseljeno.

Ostaje nejasno kako je u periodu kraćem od jednog veka ovo mesto promenilo toliko vlasnika uprkos svojoj reputaciji, mitovima i legendama koje starosedeoci napuljskih ostrva šapatom prepričavaju. Vrlo je verovatno da je ove imućne i uspešne ljude, koje je pokosio mač sudbine i prokletstvo Gaiole, pored očaravajuće lepote privlačila i opasnost koja je dizala adrenalin u njihovim životima sa mnogo kapitala, a malo uzbuđenja. Na zloglasnom ostrvu napuljskog zaliva, njihova glad za novim izazovima i avanturom se nažalost nije isplatila.

izvor: Travelhunch