Ova hidroelektrana funkcioniše po principu velike baterije, jer u dnevnom periodu kada je potrošnja velika ispušta vodu kroz turbine iz rezervoara na vrhu planine Proffit u niže rezervoare udaljene 2 km, u istočni tok reke Black. Noću, kada su zahtevi za električnom energijom niži, višak energije se koristi da se voda pumpanjem vrati u rezervoar na vrhu. Sledećeg dana, postupak se ponavlja.

Iako skladišta energije koja rade na principu pumpe nisu više retkost, hidroelektrana Taum Sauk je jedinstvena po tome što nema ni minimalnu pomoć prirode u vidu primarnog toka pogodnog za generisanje električne energije, nego je potpuno bazirana na principu pumpe.

Da priroda ume da bude veoma surova kada čovek pokuša da se ponaša protivno njenim zakonima, pokazuje i video iznad, na kojem je prikazan proces rekonstrukcije Taum Sauka nakon masivne havarije koja se dogodila 2005. godine. Gornji rezervoar hidroelektrane, koja ima kapacitet od 225 megavata po svakoj od dve jedinice, pretrpeo je katastrofalan kvar kada je iz njega za 12 minuta isteklo 4 miliona kubnih metara vode, koja se u bujici visokoj 6 metara slila u reku Black. Vodena stihija je uništila deo šume u okolini, sravnila sa zemljom nekoliko objekata, i teško povredila troje dece.

Tek nakon četiri godine, odlučeno je da se pristupi rekonstrukciji Taum Sauka. Obnovljeni gornji rezervoar sada predstavlja prekretnicu u inženjerskim poduhvatima kao najveća valjkom presovana betonska brana u Severnoj Americi. Da bi se sprečile buduće katastrofe, oko rezervoara je sada postavljeno pet rezervnih sistema odbrane i devet kamera koje ga drže pod 24-časovnim nadzorom. Iz istog razloga, ovaj jedinstveni objekat više nije dostupan posetiocima koji su ranije mogli da ga posmatraju sa observacione rampe na vrhu rezervoara, što je bilo naročito zanimljivo studentima geologije, koji su tamo izučavali presek slojeva stena, svojevrsnu geološku istoriju države Missouri.

foto: Avirat