Sve što je nekada nastalo u svemiru ima i svoj kraj, pa tako i zvezde koje svoj život završavaju na različite načine. Postaju beli i crni patuljci, pulsari ili zastrašujuće crne rupe. Sunce će još mnogo vremena biti ovakvo kakvo ga mi znamo, a onda će i na njemu da počnu da se dešavaju promene.

Saradnjom NASA-e i Evropske svemirske agencije nastao je projekat „Svemirski teleskop Hublle“ koji je u orbiti Zemlje postavio takav teleskop, da astronomima daje mogućnost posmatranja u vidljivom, infracrvenom i ultraljubičastom delu spektra. Ovaj projekat je doneo revoluciju u modernoj astronomiji i u mnogome promenio naše viđenje svemira.

Proučavajući maglinu Prsten – Mesje 57, koja predstavlja prikaz smrti zvezde, astronom Vanderbilt univerziteta dr C. Robert O’Del, je uvideo da će se takva sudbina dogoditi i sa Suncem. Naime, naše Sunce će vremenom izaći iz stabilnog stadijuma svog života i preći u fazu poznog doba koje se naziva crveni džin.

Crveni džin

U ovoj fazi starenja, helijum će se gomilati u jezgru a proces fuzije i proizvodnje energije će prestati, što će dovesti do zagrevanja spoljnog sloja čija će površina biti udaljena od izvora energije, tako da će početi da se hladi unutra a da spolja dobija crvenu boju. Kada bude evuliralo u crvenog džina, temperatura na površini Sunca će opasti na oko 3000 K i nastaviće da se širi tako da će progutati Merkur a na Veneri i Zemlji će temperatura drastično da poraste. Spoljni slojevi Sunca će tada biti odbačeni a naš Sunčev sistem preobraziće se u planetarnu maglinu izuzetne lepote.

Beli patuljak

Izgorelo jezgro će se skupljati i hladiti. Pošto više neće postoji mogućnost za fuzione procese i nastanak energije, o daljoj sudbini Sunca odlučivaće isključivo gravitacija. Na ovaj način Sunce će postati beli patuljak, tj. telo dimenzija kao Zemlja, ali ogromne gustine (svaki kubni santimetar ovakvog materijala ima masu od oko 60 tona koje emituje energiju oslobođenu tokom gravitacionog kolapsa).

Crni patuljak

Poslednja faza u evoluciji Sunca će biti stanje crnog patuljka. Ono će nastaviti da se hladi dok ne postane hladno kao i okolni međuzvezdani prostor i dok ne prestane da emituje bilo kakvu svetlost. Samo će kružiti oko centra naše galaksije, čime će doći i do kraja svog života.

Maglina Prsten koju je posmatrao Venarbit, nalazi se u sazvežđu Lire koja je od Zemlje udaljena 2000. svetlosnih godina. Trenutno predstavlja najpopularniju "metu" među astronomima koji su uvideli da posmatrajući promene na ovoj nebuli dolaze do važnih naučnih saznanja i o budućnosti našeg Sunca. Srećom po nas, izračunali su da će do ovakvih promena na Suncu doći tek za 5 milijardi godina.

A, onda? Ko zna? Možda će taj crni džin, kao jedna hladna, beživotna "stena", kružeći milijardama godina oko centra galaksije, proći pored nekog gasnog oblaka koji će je uzburkati i dovesti do nekog novog početka.