Usavršene tehnike akademskog varanja prilikom polaganja ispita na fakultetima širom sveta su dostigle takve razmere da neki fakulteti razmatraju opciju da uvedu „kod časti“ kojim će od studenata zahtevati da obećaju da neće varati.
Sve više diploma se izdaje na osnovu ispita koji su položeni uz pomoć bubica, mikrofona, olovaka sa kamerom, dvojnika, satova sa puškicom ili nekom drugom prevarom. Uzalud fakulteti pokušavaju da doskoče „snalažljivim studentima“ postavljanjem ometača signala za mobilne telefone, tehnike prepisivanja i varanja se iz dana u dan toliko usavršavaju da profesori ne mogu da primete da desetke koje daju, zapravo predstavljaju znanje nekoga ko sedi ispred fakulteta na nekom parkingu i šapuće odgovore svom kolegi, ili su rezultat dobro neke druge usavršene tehnike varanja.
U društvu u kome znanje postaje glavni adut i najjače oružje opstanka pojedinca, borba za akademskim zvanjem je počela da liči na igru „mačke i miša“ između studenata i profesora u kojoj svako, na svoj način, želi da pobedi. Profesori da ocenjuju realno znanje, a studenti da ispit polože uz pomoć raznih trikova. Dugo se kod nas prepričavao slučaj "horoskop", kada je profesor posumnjao da se ispred njega nalazi student koga treba da ispituje, pa ga je upitao koji je horoskopski znak. Kako je dvojnik zapamtio ime i prezime studenta umesto koga polaže ispit, ali ne i datum rođenja, ova prevara je otkrivena.
Da bi jedna ličnost bila intelektualac potrebno je ne samo da poseduje određena znanja, već da bude časna i poštena osoba koja će tokom čitavog svog životnog ciklusa akumulirati znanje.
Sa ciljem jačanja i promovisanja kulture akademskog ponašanja i etike, zvaničnici Harvarda su predložili da se od 2015. uvede zakletva o „moralnom integritetu“ kojom će se studenti obavezati da će se tokom studiranja pridržavati visokoobrazovnih i intelektualnih standarda.
„Zaklinjem se svojom čašću da je sadržaj ovog rada moje vlastito delo”, je rečenica koju bi uskoro morali da ispisuju učenici na svojim testovima i ispitima, ukoliko njihova škola odluči da sprovede odeks časti.
Oni koji prve lekcije iz morala dobijaju u svojoj porodici, će se etički ponašati na fakultetu i bez tog potpisa, dok će ostali i dalje tražiti način kako da prevarom dođu do željene diplome.
Zar nije malo licemerno nametnuti deci tako visoke standarde u društvu u kome ga se taj isti svet odraslih ne pridržava? Koliko u njemu vredi zakletva i data reč? Kada se razvije realno visokomoralno društvo, kodeks časti studenata bi trebalo da bude njegova poslednja karika na vrhu u kome postoji poštovanje zvanja, rada i poštenja.
„Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno, naš strah od tog mišljenja“. Arthur Šopenhauer
