Značajan broj porodica i veliki broj crkava i manastira slave ovaj dan kao svoju krsnu slavu. Prethodi mu strogi dvonedeljni post, nakon koga se vernici pričešćuju. Iako u Svetom pismu ne postoji svedočanstvo o kraju života Bogorodice, smatra se da je živela preko 60 godina, po nekim izvorima 72, a nakon smrti sina svoj život posvetila njegovoj misiji i širenju hrišćanstva.

Smatra se da je, po zaveštanju Isusa Hrista, zaštitnik njegove majke do kraja ovozemaljskog života bio sveti Jovan Bogoslov, u čijem je domu na Sionu provela veći deo života u neprestanoj molitvi. Uživala je veliko poštovanje svetih apostola, kojima je bila duhovna podrška u širenju hrišćanstva. Predanje kaže da joj je poslednja želja bila da ih sve vidi na okupu, te su svi došli da se od nje oproste nošeni oblacima i krilima anđela.

Kovčeg sa njenim posmrtnim ostacima položen je u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane. Ali, hrišćanska legenda kaže da je već trećeg dana njeno telo spojeno sa dušom na nebu. U to su se, kaže predanje, apostoli uverili kada je po božijoj promisli apostol Toma poželeo da celiva njenu ruku iako je zakasnio na pogreb. U grobnici su zatekli samo pokrov, a sama Majka Božija im se ukazala tokom večere, kao lik koji je lebdeo u vazduhu sa porukom „Radujte se, jer sam sa vama u sve dane!”.

Praznik njenog uspenja se slavi od 528. godine, po želji cara Mavrikija koji je na taj dan, uz čvrstu veru da mu je u tome pomogla Bogorodica, pobedio Persijance.

Dan kada se majka Božija uspela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja, ikonopisci najčešće oslikavaju prikazujući samrtnu postelju na kojoj leži Bogorodica sa rukama na grudima. Put ka nebu joj osvetljavaju svećnjaci, a prate je Sv. Petar koji se obično oslikava sa kadionicom u rukama, kod njenih nogu, dok joj uz glavu stoje Sveti Apostoli Pavle i Jovan. Ostali apostoli stoje uz odar, a na ikonama su često prisutni i veliki hrišćanski pisci, Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej u čijim rukama je Jevanđelje. Iznad njenog odra je lik Isusa Hrista, koji u rukama drži dušu svoje majke u formi deteta.

Narodna verovanja vezana za Veliku Gospojinu

• Kako se oduvek smatralo da Majka Božija posebno štiti žene i decu, dan njenog upokojenja nije vreme za otpočinjanje velikih poslova i fizički rad, već dan odmora, druženja i zahvalnosti na potomstvu, zdravlju ukućana i stoke, i plodnosti zemlje.
• U prošlosti su se na ovaj dan održavala bdenja u hramovima ili nad izvorima vode, jer se verovalo da Bogorodica isceljuje kostobolju i bolesti očiju.
• Vreme između Velike (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra) naziva se Međudnevnice. Smatra se da sve poslove u polju do Velike Gospojine treba završiti, a jesenju pripremu za novu setvu do Male Gospojine ne počinjati.
• Period Međudnevnica, kaže narodno predanje, treba posvetiti berbi lekovitih trava i plodova: kičice, ricinusa, hajdučke trave, drena, šipka, oskoruše, šljive, borovnice, kasne jabuke i nedozrelih lubenica, koji ubrani u ovo vreme imaju izraženije lekovite moći. Takođe, u ovom periodu se prikupljaju najbolja, međudnevnička jaja, koja se koriste za novi nasad živine.
• U leskovačkom kraju, Velika Gospojina je tradicionalno esnafska slava užara, a u niškom slava platnara. Na ovaj dan, svoju krsnu slavi i srpska opština Pale u BiH.