Slavski podsetnik - Mala Gospojina

Srpska pravoslavna crkva danas, 21. septembra, praznuje Rođenje Presvete Bogorodice - Malu Gospojinu kao uspomenu na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, po hrišćanskom verovanju rođena majka Isusa Hrista.

Dan kada se slavi dolazak na svet Presvete Bogorodice spada u red najvećih crkvenih praznika, a kao i sve praznike povezane sa životom Device Marije najviše ga uvažavaju žene i majke.

Rođena je kao prva i jedina kćer Joakima i Ane, koji su se dugi niz godina revnosno molili za potomstvo. Joakim je proveo u pustinji četrdeset dana u neprekidnom postu u molitvi. Zašavši u pozne godine, Ana je provodila dane u voćnjaku moleći se pod lovorovim drvetom. Nakon što joj se javio anđeo sa porukom da je nebo uslišilo njene molitve, Ana se zavetovala da će svoje dete posvetiti Gospodu Bogu, da mu služi celog veka.

Devojčica koja je donela veliku radost njihovoj porodici dobila je ime Marija. Kada je napunila tri godine, odvedena je hram da ispuni zavet svoje majke. Sa četrnaest godina se vratila u Nazaret, gde je na Blagovesti primila vest od arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.

„Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebeskoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađeg ploda, slava ljudskog roda, pohvala roda ženskog i istočnik devstva i čistote”, zapisano je u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.

Narodna verovanja i običaji vezani za Malu Gospojinu

U srpskoj tradiciji, praznik Rođenja Presvete Bogorodice je značio početak sezone jesenjih svadbi, veridbi, sabora i stočarskih svečanosti. U poljoprivrednom kalendaru, Mala Gospojina je označavala dan kada se počinje sa oranjem i sejanjem ozimih useva.

Verovalo se da lekovito bilje ubrano između Velike (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra) ima snažna lekovita svojstva, a da će pilići koji se izlegu u ovom periodu biti dobre koke nosilje.

Veliki broj srpskih porodica slavi Devicu Mariju kao zaštitnicu svog doma, a Malu Gospojinu kao krsnu slavu.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Prekomeran ponos oznaka je sitne duše.

Turgenjev

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |