Kult Svete Petke, kao jedne od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje danas počivaju u Jašiji u Rumuniji, verujući u njenu isceliteljsku moć dolaze i pripadnici svih drugih religija.

Prema crkvenim spisima, rođena je u gradu Epivatu, na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom 10. veka u imućnoj i pobožnoj porodici. Veru joj je udahnula majka koja ju je još kao devojčicu vodila u crkvu, a u njoj je učvrstio brat Jevtimije koji se veoma mlad zamonašio, a kasnije postao episkop.

Nakon smrti svojih roditelјa svo svoje nasledstvo je podelila sirotinji, a onda se napustivši roditeljski dom prvo zamonašila u crkvi Svete Sofije u Carigradu, a potom zaputila u Jordansku pustinju u kojoj je živela strogim asketskim životom sve do duboke starosti.

Pred sam kraj života javio joj se anđeo sa rečima da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim i bogoljubnim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, pa je došlo vreme da se vrati u svoj zavičaj gde će na miru da prepusti dušu Bogu. Zbog toga se na ikoni Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom u ruci i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Upokojila se dve godine nakon povratka. Vernici su je sahranili po hrišćanskom običaju, ali ne na gradskom groblјu, već izdvojeno od svih. Legenda govori o brojnim čudima koja su se na njenom grobu često događala: slepi su progledali, nerotkinje zatrudnele, bolesni ozdravili...

Mošti su u više navrata premeštane. Prema nekim izvorimo prvo ih je bugarski car Jovan Asen 1238. oteo, dok drugi govore o tome da je samo jednostavno preneo mošti Svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Nakon osvajanja Bugarske od strane Turaka, mošti su po zapovesti sultana Bajazita prenete u moldavski grad Jaši iz koga su nešto kasnije stigle u Beograd.

Prve zapise o Svetoj Petki i prenosa moštiju u Srbiju ostavio je Grigorije Camblak. Prema njegovim rečima, dozvolu sultana Bajazita su 1396. izmolile kneginja Milica i monahinja Jefimija, na osnovu koje su mošti Prepodnobne mati Paraskeve za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića donete u Beograd i položene u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke. Tada je kao veliko duhovno ohrabrenje hrišćanskim posadama koje su branile Beograd od Turaka podignuta prvobitna kapela svetice u narodu znane i kao Petkovica, ili Petkana.

Udaljena samo par stotina metara od Ružice, zamišljena je kao deo istog sakralnog prostora u kome su u miru počivale njene mošti više od sto godina, a na poklonjenje dolazili ne samo pravoslavni i katolički vernici, već i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije, sve dok po naređenju Sultana Sulejmana drugog, nisu 1521. prenete u Carigrad.

Poslednja selidba se dogodila 1641. kada su odlukom carigradskog patrijarha Partenija mošti Svete Petke prema jednom izvoru poklonjene, a prema drugom prodate moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde i danas počivaju.

Na Beogradskoj tvrđavi, u crkvi Ružici i danas se čuva čestica Petkinih moštiju, rumunsko uzdarje Beogradu u znak sećanja na vreme u kome je sveta zaštitnica boravila među Srbima.

Mada se ova slavna i kod Srba veoma poštovana svetiteljka smatra pre svega zaštitnicom žena, ona je pomagala i bolesne i siromašne, zbog čega joj se mnogi vernici u Beogradu obraćaju molitvom za pomoć i spas od životnih nevolja:

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božijeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači mnoge, daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaskalim snagu, a svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice.

Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a upokojenim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, a svako im dobro umnoži, da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek vekova. Amin.

Verovanja:

• Iako je rođena u Epivatu kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem X veka, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, Prepodobna mati Paraskeva je poreklom bila Srpkinja.
• Prema predanju, čudotvorni izvori Svete Petke nastali su prilikom prenošenja njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši. Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.
• Na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije ili radi bilo koji težak, pre svega ženski posao.
• Kako su se na ovaj dan dešavala velika čuda, mnogi vernici tvrde da se ona uvek odazove molitvama posebno onim koje se odnose na zdravlje i sreću porodice, a kada je neko jednom prizove u svoj dom, ona dolazi i nepozvana u san da ih upozori i čuva kad god im preti neka nesreća.
• Sveta Petka se priziva na današnji dan paljenjem tamjana, a potom se uz molitvu pije voda sa njenog izvora kojom treba ugasiti sveću koja na današnji dan treba da gori ceo dan. Ova sveća se čuva do sledeće godine jer se smatra zaštitnikom doma.
• Od slavskog kolača obavezno sačuvati mrvice koje treba posuti po tavanu ili ispod kreveta kako bi snovi bili proročki.
• Devojke kada pojedu mrvice ovog kolača će iste noći sanjati svog budućeg muža.

Sveta Petka je jedna od najvećih srpskih slava, a njen dan se smatra praznikom koji ne samo da donosi čuda, već i dobro zdravlje i sreću porodicama koji je slave.

Svim vernicima koji danas slave, želimo srećnu slavu.