Eksploatacija bakra u kanjonu Bingam je počela 1906. godine, a ovaj rudnik danas pokriva 25% potrošnje bakra u SAD-u. Više od jednog veka rudarskih aktivnosti stvorilo je masivni krater dubok 970 metara i širok 4 kilometra. Njegova veličina je toliko impozantna da je 1966. godine, mnogo pre katastrofalnog odrona, stavljen na listu Nacionalnih istorijskih obeležja.

Kako je veličina kopa rasla, inženjeri su počeli da dovode u pitanje stabilnost na obroncima jame. Instalirana je najmodernija tehnologija nadzornih senzora poput automatizovanih geodetskih mreža, centralnih ekstenometara i radarske interferometrije. Zahvaljujući ovim sistemima praćenja, kao i seizmološkoj mreži kojom upravlja seizmografska stanica Univerziteta u Juti, ovaj proces odrona je jedan od najbolje dokumentovanih u istoriji.

Početkom 2013. godine, operateri su zapazili znake povećane nestabilnosti na severoistočnom zidu rudnika. U zoru pre odrona registrovano je snažno pomeranje tla pa je cela oblast evakuisana. Prvi odron se desio sedam sati kasnije, a drugi sat vremena nakon njega. Svaki odron je trajao oko 90 sekundi, a palo je toliko stena da je njima moguće popločati skoro 4 km². Klizište je izazvalo šesnaest naknadnih manjih zemljotresa, što je samo po sebi poseban fenomen - obično zemljotresi izazivaju nastanak klizišta, a ne obrnuto.

Iako je značajan gubitak opreme bio neizbežan, zahvaljujući sistemu ranog upozoravanja nije bilo ljudskih žrtava. Slike rudnika u kanjonu Bingam do danas obilaze svet, noseći svedočanstvo koliko je priroda odlučna da zaleči rane koje joj napravi ljudska ruka.