Komisija je imala zadatak da spreči bilo kakav napad na prvu radničku vlast na planeti, i to prvenstveno pre dolaska opasnosti na teritoriju Sovjetskog Saveza, sakupljanjem informacija u susednim državama. Komisija menja naziv 1922. godine u GPU (Государственное политическое управление), da bi od 13. marta 1954. godine dobila ime po kome je postala svetski poznata, KGB (Комитет государственной безопасности). Zadaci nove službe su bili špijunaža, kontra-špijunaža, likvidacija antisovjetskih snaga i kontra-revolucionara, zaštita države granice i zaštita vođa partija i države. KGB je u početku svojih aktivnosti do podataka dolazio ideološkim privlačenjem, regrutujući veliki broj špijuna na visokim državnim pozicijama širom sveta. Nakon slamanja Mađarske revolucije 1956. god. ideološko vrbovanje je zakazalo pa je KGB prešao na ništa manje uspešna ucenjivanja i podmićivanja.

Najveći uspesi KGB su svakako sakupljanje američkih atomskih tajni i nuklearnih programa (Julius i Ethel Rosenberg), infiltriranje u američki FBI (Robert Philip Hanssen), vrbovanje američkog sudije Vrhovnog suda i vladinog zvaničnika Algera Hisa (Alger Hiss), infiltriranje u CIA (Aldrich Ames) i Kembridžska grupa u Velikoj Britaniji (Guy Burgess, Donald Duart Maclean , Kim Philby, Anthony Blunt). Za razliku od njene američke suparnice CIA-e, KGB se nije angažovao na rušenju stranih vlada, njegov primarni cilj je bio imati nekog svog na viskom položaju u bilo kojoj vladi, a ne celu vladu. Ovo se naravno odnosilo samo na nekomunističke države. Još jedna razlika između KGB i CIA je bila ta, što su se Rusi retko bavili atentatima, ali su često pomagali obaveštajnim službama drugih zemalja u njihovoj realizaciji. Najpoznatiji atentat za koji se zna da je bio umešan KGB je ubistvo bugarskog pisca disidenta Georija Markova (Georgij Markov) u Londonu 1978. god. Do kraja postojanja pod tim nazivom, KGB je brojao po nekim nezvaničnim procenama oko 200.000 pripadnika širom sveta, deset puta više nego CIA. Njegov najveći neuspeh je svakako propast Sovjetskog Saveza za vreme Mihaila Gorbačova (Михаил Сергеевич Горбачёв).

Nakon nesupelog državnog udara novembra 1991. godinne u kome je KGB pokušao da smeni Gorbačova došlo je do reorganizacije ove službe i otpuštanja najmoćnijih službenika ovog državnog aparata, koji je tako podelio sudbinu sa svojom državom. KGB prestaje da postoji iste godine, a njegova naslednica SVR (Служба Внешней Разведки) nije imala ni polovinu punomoćji kao KGB. Međutim, pokušaj puča 1993. godine protiv Borisa Jeljcina (Борис Николаевич Ельцин)pokazao je kako je slaba država bez jake obaveštajne službe, te se 12. aprila 1995. god. od starih pripadnika i obaveštajaca, i novih ljudi vernih predsedniku formira FSB (Федеральная служба безопасности Россиискои Федерации). Nova služba je odgovorna za unutrašju bezbednost države, kontrašpijunažu i borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i krijumčarenja droge. Sasvim drugačija uloga nego kod CIA, ali je prikupljanje podataka bitnih za rad potpuno isti kod obe službe. U periodu od 1995. godine pa do danas, ovlašćenja FSB su se povećavale srazmerno porastom kriminala i terorizma u samoj Rusiji ali u zemljama u okruženju, ali nikad van ustavom opisanih zadataka ove službe. Bivši direktor FSB, Vladimir Putin (Влади́мир Влади́мирович Пу́тин), dolaskom na mesto predsednika Ruske Federacije dekretom od 17. juna 2000. godine postavio FSB pod direktnu kontrolu predsednika države i reorganizovao ga u 6 direkcija od kojih se samo jedna bavi obaveštajnim radom. Od 2002. godine, FSB je glavne zadatke i operacije imao protiv rastućeg islamskog terorizma i tokom godina je postao jedna od najefikasnijih službi po tom pitanju (od 257 napada u 2000. god. do samo 48 u 2007. god.). Velike uspehe služba je zabeležila i u kontrašpijunaži, i u peiodu od 2000. do 2010. godine je na osnovu njenih saznanja u Rusiji otkriveno i osuđeno ili proterano preko 250 stranih agenata.

Kako stvari stoje, naslednica čuvenog KGB sve manje postaje obaveštajna agencija poput CIA, a sve više bezbedonosna služba poput američkog FBI, mada ne treba omalovažavati njegov moćan aparat sa preko 150.000 registrovanih zaposlenih službenika, i bar još toliko terenskih operativaca. FSB iza sebe ima dugu tradiciju i veliko iskustvo koje se lako može upotrebiti i za druge namene, koje nisu propisane ustavom.