Hiljade učenika se svakog dana suočava sa ismevanjem od strane svojih vršnjaka. Ovo psihičko ratovanje često se svodi i na psihičko zastrašivanje ili kolektivno odbacivanje, a većina škola reaguje tek onda kada verbalna agresija preraste u fizičko nasilje.
Zafrkavanje je često samo nevina zabava u kojoj rado učestvujemo i koje ukazuje na prijateljsku povezanost ekipe ljudi u kojoj se podjednako smeju i oni na čiji je račun upućena kao i oni koji su zadirkivali.
Kada se šala pretvori u ismevanje, ona postaje moćan ritual koji ima za cilj da ponizi pojedinca i da ga odvoji od ostalih, stavljajući svima jasno do znanja da on nije vredan ljudskog dostojanstva. Ova vrsta poruge ne mora da podrazumeva reči, dovoljni su gestovi poput gadljivih pogleda ili prevrtanja očiju, pa da se neko izopšti iz okruženja.
Istraživanja su pokazala da oko dva odsto beogradskih osnovaca muca, kao i da se ovaj ili drugi oblik govorne mane javlja najčešće kao posledica nekog pretrpljenog straha ili traume. Mališani koji ne mogu tečno i razgovetno da izgovore reči veoma često iz neznanja okoline postaju predmet podsmeha i odbacivanja.
Osobe sa govornom manom predstavljaju samo jednu od marginalizovanih grupa u našem okruženju. Zbog toga što spadaju u osobe sa invaliditetom, pripadaju drugoj veri, rasi, seksualnoj orijentaciji ili nekom drugom obliku različitosti, kao žrtve diskriminacije, grubih reči i javnog ponižavanja ovi mališani često odrastaju izopšteni i odbačeni do te mere, da svakoga dana idu sa suzama u san.
Da bi se ovakav način zlostavljanja u školi smanjio, osmišljen je projekat „Poštovanje” u okviru kojeg je izrađen i priručnik za nastavnike Ne rugaj se – stvaramo razred bez ismevanja. Deca uključena u ovaj projekat kroz razne aktivnosti, radionice i vežbe, pod vođstvom učitelja, profesora i roditelja, počinju da uviđaju koliko bolno dejstvo kod njihovih drugara izaziva ismevanje, omalovažavanje i drugi oblici nepoštovanja sa kojima se susreću u školi. Zbog toga oni počinju da stvaraju odeljenje u kome se neguje međusobno poštovanje svih učenika.
Priručnik služi za usvajanje socio-emocionalnih veština kod đaka kroz građenje brižne i zaštitničke atmosfere u odeljenju i kao takav predstavlja dodatak UNICEF-ovom programu „Za sigurno i podsticajno okruženje u školi”.
Projekat Ne rugaj se započeo je pesmom Don't laugh at me, koju su napisali Steve Seskin i Alen Shamblin za grupu Peter, Paul & Mary. Veoma brzo je ova pesma postala nezvanična himna marginalizovanih grupa celog sveta. Petar Yarrow (član ove grupe) je 2000. godine pokrenuo nevladino udruženje Operation Respect koja se bavi nenasilnim rešavanjem problema u školi.
Povodom 3. decembra kada se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 2011. godine snimljena je srpska verzija pesme Ne rugaj se, koja govori o potrebi da se uvažavamo bez obzira na nacionalne, telesne ili mentalne različitosti, i koja predstavlja poziv da se pruži pomoć marginalizovanim grupama u našem okruženju. Autorska prava za obradu i prevod na srpski jezik dobila je Delta Fondacija. Akciji su se pridružili: Kiki Lesendrić, (aranžman), Voja Ženetić i Leontina Pat (adaptacija teksta) koji su zajedno sa dečijim horom „Čarolija” otpevali ovu pesmu.
Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, Opšta Dekleracija o pravima čoveka usvojena od strane UN 1948. godine.
