.jpg)
Smešten u gradu Ivakuni, u Jamaguči prefekturi, most Kintai predstavlja jedan od najvažnijih istorijskih spomenika Japana. Sagrađen je 1673. godine, u vidu pet drvenih lukova preko reke Nišiki i deo je Kikou parka koji obuhvata most i dvorac Ivakuni, smešnen vrhu planine Jokojama koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Nakon što je Kikava Hiroie sagradio zamak 1608. godine, sagrađena je čitava serija mostova pre mosta Kintai, ali bi ih poplava ubrzo uništavala. Shvativši da drveni lukobrani ne mogu podneti hirove reke Nišiki, tadašnji gospodar zamka i grada Ivakuni, Kikava Hirojoši, sagradio je 1673. godine prvi most sa kamenim lukobranima na obe strane reke. Nažalost, već sledeće godine poplava je uništila i ovaj most. Odmah je sagrađen novi, sa mnogo jačim kamenim nosačima na obalama reke, i uvedena je taksa za njegovo održavanje. Po novoj strategiji, svakih 20 godina menjane su po 3 drvene grede u sredini, a na svakih 40 godina po dve grede koje su spajale most sa lukobranima na obali. Na ovaj način, most je izdržao 276 godina bez urušavanja.
Proglašen za nacionalno blago 1992. godine i centar je brojnih društvenih dešavanja. Najpoznatiji su beli prolećni festival „Cvetanja trešnje“ kada su okolna stabla snežno bela i festival „Japanskog javora“ kada kompletan pejzaž bude u znaku crvenog javorovog lišća.
Tokom i nakon II svetskog rata, Japan je bio u teškoj ekonomskoj situaciji, pa most nije održavan na uobičajen način. Neposredno pre velikog tajfuna Kijia 1950. godine, američne vojne snage su iz reke izvadile velike količine šljunka za potrebe izgradnje svog vazdušnog utvrđenja u Ivakuni, što je nesumnjivo oslabilo bazu mosta, i doprinelo da ga tajfun potpuno uništi.
Kintai most je ponovo sagrađen 1953. godine, i sadašnji izgled je identičan onom koji je imala originalna struktura. Jedinu izmenu čine metalni ekseri koji su ovog puta napravljeni od iste legure od koje se prave čuveni japanski katana mačevi, što je trebalo da osigura dugovečnost i bolju stabilnost ove građevine. Poslednje održavanje je rađeno između 2001. i 2004. godine, kada je zamenjeno svih pet nosećih greda na lukovima mosta. "Katana" eksera nema na drvenoj pešačkoj stazi na vrhu mosta iz posebnog razloga. Gornji, drveni sloj mosta koji služi kao pešačka staza, napravljen je tako da „lebdi“ na glavnoj konstrukciji, i sa namerom nije bolje pričvršćen za osnovu. U slučaju masivnih poplava, ovaj deo mosta se „žrtvuje“, obezbeđujući da osnova koju drže lukobrani ostane neoštećena.
