Za dobrog prodavca kažu da bi „prodao led na Arktiku” ili „prase u Teheranu”. Da i od sposobnog postoji sposobniji, dokazao je 70-tih godina prošlog veka Gari Ros Dal zgrnuvši milione prodajom kamenja kao kućnih ljubimaca.
Kažu da je stručnjak za markering ideju dobio od svojih prijatelja, sa kojima je nakon posla svratio na piće u lokalni bar. Povela se priča o kućnim ljubimcima, kao o velikom izvoru radosti i zabave, ali i velikoj obavezi. Dal im je u šali predložio da zavole društvo manje zahtevnih prijatelja - kamenja, na primer. Šala je izazvala buran smeh, a Dal je dobio ideju.
Nakon samo nekoliko dana, njegov plan je ušao u ranu fazu primene. Naručio je prvi kontigent glatkog kamenja sa meksičke plaže, ali je poznavajući navike i mentalitet američkih kupaca znao da to nije dovoljno. Osmislio je ambalažu, jednostavnu kartonsku kutiju u koju je smestio gnezdo od piljevine i po jedan kamen. Kutija je, naravno, imala nekoliko otvora, da bi „ljubimac” mogao da diše. Ipak, to nije bio najgenijalniji deo Dalove ideje. Uz svakog „ljubimca” je išla knjižica sa uputstvom za negu, čuvanje i trening Kamena Ljubimca:
„Ukoliko vam se učini da je, kada ga izvadite iz kutije, vaš Kameni Ljubimac uzbuđen ili uplašen, položite ga pažljivo na stare novine. To će ga smiriti. Nije potrebno da mu dajete dalja uputstva, jer kada je smešten na novine Ljubimac zna šta treba da radi. Ostaće na njima dok ga ne pomerite.”
Besmislena uputstva o „nezi i dresuri kamena“ su se nizala u kratkom priručniku, a Kamen Ljubimac je postao nacionalni fenomen kasnih 1970-tih. U roku od nekoliko meseci od kada je pušten u prodaju pred Božić 1975, kupilo ga je skoro 2 miliona ljudi, po ceni od 3,95$. Dalova mala firma je bila zatrpana porudžbinama, a pozivi za gostovanje su stizali sa svih strana. O fenomenu se raspravljalo i u kultnom Večernjem šou.
Potpuno svesni da je u pitanju šala, ljudi su masovno kupovali Ljubmca kao poklon prijateljima ili za ukras u svom domu. Suština dobre prodaje je bila u činjenici da Dal nikoga nije prevario, prodavao je ono što je reklamirao, a na krajnjem korisniku je bilo kako će prihvatiti svog „ljubimca”. Zanimljivo je da se ovaj fenomen poklopio sa krajem veoma teškog perioda za Ameriku, krajem Vijetnamskog rata i Votergejt aferom koja je potresala celu državu. Kamen Ljubimac je postao lek za psihu naroda kojem je trebalo malo šale i smeha.
Međutim, jednostavnost ideje je uslovila da ju je bilo teško zaštiti od kopiranja. Ubrzo su se širom zemlje pojavili prodavci kopija i euforija je polako splasla. Dal se povukao iz posla isplativši investitorima pozamašne sume, ali sa još uvek dovoljno kapitala da uživa u lagodnom životu i radi ono što ga čini srećnim. Nastavio je karijeru kao kosultant za marketing, a 2001. godine je izdao veoma popularnu knjigu Oglašavanje za početnike (Advertising for Dummies). Kamen Ljubimac, koji mu je doneo slavu i bogatstvo, predstavljao mu je celog života i izvesno opterećenje. U intervju za AP 1988. godine je izjavio:
„Mnogo je ludaka koji smatraju da mogu da im pomognem. Ljudi mi neprestano nude svoje ideje, očekujući da uradim za njih ono što sam uradio za sebe. Najčešće su to veoma, veoma glupe ideje.”