Zemljina površina je okrenuta ka unutrašnjosti globusa, koji je sa spoljne strane osvetljen. Napravljen je od bronze i stakla a njegov prečnik iznosi 10m. U samo središte je postavljen most kojim se posetioci kreću i posmatraju celu planetu od Severnog do Južnog pola bez distorzije koja se javlja na georafskim kartama.

Maparijum je zamisao arhitekte iz Bostona Čestera Čerčila kome je bio dodeljen posao da projektuje sedište Izdavačkog društva hrišćanske nauke. Inspirisan globusom prečnika 4m koji se vrteo oko svoje ose u holu zgrade Dejli njuza u Njujorku, Čerčil je poželeo da nešto slično, ali veće i neobičnije krasi zgradu današnje biblioteke. Dizajniranje i izgradnja globusa trajala je tri godine, a kada je otvoren za javnost 1935. godine, postao je prava senzacija. Biblioteka je mesečno brojala preko 10.000 poseta.

Globus se sastoji od 608 zamenljivih vitraža i tako je dizajniran da bi lako mogao da se ažurira ukoliko dođe do promena granica. Zbog visokih troškova do tako velikog projekta nikad nije došlo. Jedina restauracija koja je izvršena na njemu su osvežene boje 1998. godine. Tom prilikom su sijalice sa užarenim vaknima zamenjene led sijalicama koje naglašavaju određenu oblast prateći izlaganje vodiča. Uprava biblioteke je jednoglasna u stavu da je istorijska i umetnička vrednost globusa prevelika da bi se bilo šta radikalno menjalo, i tom odlukom je zaleđena politička karta iz 1934. godine.